Održavanje ekološke ravnoteže u vulkanskom dobu: Kako se Island nosi sa uticajem erupcija na životnu sredinu?
Island započinje novo vulkansko razdoblje koje donosi promene na njegovu geološku scenu.
Na zapadnom vulkanskom poluostrvu zavladala je aktivnost nakon dugog perioda mirovanja.
Fagradalsfjal vulkan, sa svetlucavom, žutom lavom u tamnosivoj pejzažu, obeležava ovu eru.
Početak je bio praćen potresima koji su se dogodili 4. jula ove godine, a potom je magma izbila na površinu, stvarajući tok lave 10. jula.
Ova erupcija je već treća uzastopna na poluostrvu Reikjanes, posle sličnih događaja 2021. i 2022. godine.
Stručnjaci smatraju da ovo nije poslednje što ćemo videti od ovog vulkanskog područja.
Prethodna vulkanska aktivnost zapalila je maštu turista, ali ovakvi događaji nose i rizike.
Novi pukotinski otvori se mogu formirati bez upozorenja, reke lave brzo teku, a otrovni gasovi zagađuju vazduh.
Ovaj vulkanski bum na Reikjanes proističe iz tectoničke aktivnosti.
Poluostrvo se nalazi na srednjem atlantskom grebenu, mestu sukobljavanja severnoameričke i evroazijske tektonske ploče.
Intenzivno razdvajanje ovih ploča omogućava magmi da dospe u plitki sloj zemlje, često prateći pukotine.
Iako je vulkanska aktivnost na Islandu bila mirovala stotinama godina, tectonički procesi su dugo nagoveštavali nove erupcije.
Trenutna eruptionska faza je rezultat niza magmatskih događaja koji su kulminirali erupcijom 2021. godine.
Naučnici, poput vulkanologa Tobiasa Duriga sa Univerziteta Island, prate ove fenomene.
Erupcije, uprkos opasnostima koje nose, pružaju dragocene podatke o unutrašnjosti Zemlje i vulkanskom ritmu Islanda.