Zagađenje i obećanja: G20 članice ulažu više u fosilna goriva nego ikada!

Članice G20 su tokom prošle godine uputile zapanjujuće visoke sume javnog novca u podršku fosilnim gorivima, unatoč ranijim obećanjima da će smanjiti takva ulaganja.

Prema istraživanju Međunarodnog instituta za održivi razvoj (IISD), količina javnog novca usmerena ka sektoru uglja, nafte i gasa dostigla je neverovatnih 1.400 milijardi dolara u 2022. godini.

Iako su lideri najvećih svetskih ekonomija na Cop26 klimatskom samitu u Glazgovu pre dve godine dogovorili postupno ukidanje “neefikasnih” subvencija za fosilna goriva, stvarnost je pokazala drugačiju sliku.

Taj izveštaj dolazi uoči predstojećeg sastanka članica G20 u Delhiju sledećeg meseca, koji bi mogao imati ključni uticaj na nadolazeću važnu klimatsku konferenciju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima u novembru, ističe izveštaj britanskog lista The Guardian.

-Imajući u vidu ove brojke, neophodno je da lideri stave subvencije za fosilna goriva u prvi plan svojih razgovora – naglašava Tara Laan, viši saradnik u IISD-u i glavna autorka pomenutog istraživanja.

-Ovi podaci su oštar podsetnik na ogromne sume javnog novca koje G20 zemlje i dalje ulažu u fosilna goriva, uprkos sve izraženijim posledicama klimatskih promena – dodaje ona.

Sagorevanje fosilnih goriva ne samo da otpušta štetne gasove koji doprinose globalnom zagrevanju i pogoršavaju ekstremne vremenske uslove, već i zagađuje vazduh štetnim česticama koje negativno utiču na zdravlje pluća i drugih organa ljudi.

Prema procenama naučnika, zagađenje vazduha uzrokovano fosilnim gorivima svake godine odnese između jednog i deset miliona života.

Uprkos očiglednim štetama po društvo, vlasti su i dalje pružale podršku proizvođačima fosilnih goriva i njihovim kupcima, koristeći javne resurse.

Prema izveštaju, članice G20 su tokom prošle godine obezbedile čak hiljadu milijardi dolara subvencija za fosilna goriva, 322 milijarde dolara investicija državnih preduzeća i 50 milijardi dolara zajmova od javnih finansijskih institucija.

Ukupna suma je više nego udvostručena u odnosu na nivoe iz 2019. godine, otkrivaju autori istraživanja.

Dok se u prethodnoj deceniji do 2019. godine beležio pad javnih ulaganja u industriju fosilnih goriva, poslednje tri godine svedoče o ponovnom rastu tih ulaganja.

Ovakva situacija postavlja ozbiljna pitanja o doslednosti između političkih obećanja i stvarnih koraka koje vodeće svetske ekonomije preduzimaju kako bi se nosile sa sve izazovnijom klimatskom krizom.

Novi sastanak G20 u Delhiju stoga može postati ključni trenutak za određivanje budućih koraka i demonstriranje ozbiljne predanosti borbi protiv klimatskih promena.