Kakva je budućnost klima uređaja i po kojoj “ceni” nam olakšavaju živote?
Iako ih neki koriste i zimi – radi grejanja, klima uređaji su, ipak, “zvezde” u letnjoj sezoni. Olakšavaju nam svakodnevicu, ali to dolazi sa cenom – njihovi energetski zahtevi su ogromni.
Koriste se masovno, i to decenijama. Najviše u SAD, ali i u Evropi. Ipak, u Aziji, kako kažu, za njima “žude”. Kako je globalno zagrevanje uzelo maha, a temperature su sve više – tako su i klime postale sastavni deo domova.
Međutim, njihova “mračna strana” je ta što su odgovorni za oko milijardu metričkih tona CO2 emisija godišnje, od ukupno 37 milijardi emitovanih u celom svetu, prema podacima IEA.
Taj začarani krug je, ipak, moguće prekinuti, i to povećanjem udela obnovljivih izvora energije, odnosno razvojem energetski manje zahtevnih klima uređaja ili, jednostavno, kreiranjem drugih tehnika rashlađivanja.
Neke studije pokazuju i kako je rizik od smrti, uzrokovane vrućinom, za tri četvrtine manji u onim domaćinstvima gde postoje klima uređaji. Primera radi, u Americi čak 90% domaćinstava ima klimu.
Međutim, u ostatku sveta, od 3,5 milijarde ljudi koji žive u vrelim područjima, samo 15% ima taj uređaj. Ističe se da će broj uređaja za rashlađivanje rasti u skladu sa tim kako budu rasle temperature, a trenutno ih je dve milijarde u celom svetu.
Najveći rast u tom smislu imaće Indija, Kina i Indonezija, prva, druga i četvrta najmnogoljudnija zemlja na planeti.
To će, logično, doneti i povećanje potrošnje električne energije, i to: jednako postojećoj godišnjoj proizvodnji zemlje poput Norveške.