Suša pustoši ovu evropsku zemlju: Više stotina hiljada ljudi ostalo bez sigurnog izvora vode

Kako se Evropa suočava sa talasima visokih temperatura tako se i južna Francuska našla na udaru strašne suše.

Nakon što se 2022. godine suočila sa najtoplijom godinom koja je ikada izmerena na Zemlji, Francuska se ponovo bori sa vrućinom. Visoke temperature i male padavine dovele su do problema sa snabdevanjem slatkom vodom širom zemlje.

Tokom samo jedne nedelje u avgustu, više od 300.000 stanovnika suočilo se sa poremećajima u snabdevanju vodom. Šezdeset i sedam opština se snabdeva vodom iz cisterni, a osamnaest njih dobija flaširanu vodu.

Zbog čega je Francusku pogodila suša?

Kao i veći deo Evrope i Francuska se ovog leta suočila sa visokim temperaturama.

Zbog toga je Evropska agencija za sušu u junu proglasila stanje suše na trećini kontinenta.

Neke zemlje, poput Grčke, Italije i Španije suočavaju se sa neuobičajeno visokim temperaturama dok je ovaj jul bio najtoplije izmereni mesec ikada otkako se na planeti meri temperatura.

Ekstremni vremenski uslovi posledica su delovanja vremenskih obrazaca koje izaziva El Ninjo, kao i efektima emisije gasova staklene bašte na našu okolinu.

Zašto je nivo vode u Francuskoj tako nizak?

Nizak nivo vode u Francuskoj nije samo rezultat ovogodišnjeg toplotnog talasa. Nestašica vode posledica je čitavog niza godina u kojima su temperature bile više od prosečnih.

Prošla godina je, tako, bila najtoplija godina ikada zabeležena na planeti, a nju je sledila neobično suva tekuća godina. Moramo imati u vidi da, recimo, između 21. januara i 21. februara uopšte nije padala kiša.

Iako je poslednjih meseci bilo padavina, zemlja je previše suva da bi se voda mogla zadržati, što znači da većina vode odmah ispari ili je upijaju biljke. Zbog svega toga padavine nisu bile od velike koristi za podzemne vodonosne slojeve.

Ovi podzemni slojevi su mesta pod zemljom na kojoj podzemne vode zasićuju prostore između nepropustljivih stena i sedimenta ispod površine tla. Tu su pritisak vode i atmosferski pritisak izjednačeni. Ovo je važno jer ovi pristisci pomažu u iskorišćavanju vodonosnih slojeva (podzemnih stena koje zadržavaju vodu) iz kojih crpimo vodu za upotrebu u svakodnevnom životu.

Kristof Beču, francuski ministar za ekološku tranziciju, ne veruje da će se to mnogo promeniti “pre kraja avgusta“. Čak i ako se nivoi vode u vodonosnim slojevima poboljšaju, stručnjaci smatraju da je malo verovatno da će biti uskladišteno dovoljno da se nadoknadi ono što je potrebno za snabdevanje pijaćom vodom.

Kakva je suša u Francuskoj ove godine u poređenju sa 2022?

Iako su problemi sa snabdevanjem ovog leta ozbiljni, oni još nisu tako loši kao prošle godine kada je skoro sedam stotina oblasti bilo bez vode barem jedan deo svakog dana.

Ministar Beču kaže da je zahvaljujući merama uspostavljenim tokom leta 2022. Ministarstvo moglo da “predvidi da će situacija biti složena“.

Ove projekcije sugerišu da bi problemi sa sušom u Francuskoj 2023. mogli da budu gori od 2022. zbog izuzetno suve zime.

Koji su još delovi Evrope pogođeni sušom?

Mnoge zemlje širom Evrope doživljavaju porast temperature, a posebno su pogođene Italija, Sicilija, Turska i Grčka.

Zbog ovog porasta temperature u poslednjih nekoliko meseci širom kontinenta su počeli da izbaijaju požari, do kojih su posebno razorni bili oni na Krfu, zatim u Španiji i Portugalu.

I dok se neke zemlje bore sa nedostatkom vode u drugima pate zbog viška. Zemlje centralne Evrope, poput Slovenije, Austrije, Gruzije i Mađarske, pogođene su poplavama i bujicama koje su uništavale zgrade i kuće, rušile mostove i nosile vozila.