Energetsko siromaštvo raste u Evropi: Traže se rešenja za cene i toplotu
Energetska kriza izazvana ratom između Rusije i Ukrajine stvara ozbiljne posledice za građane Evropske unije.
Prema Eurostatu, 9,3% stanovništva nije uspelo održavati svoje domove dovoljno toplim tokom 2022. godine, što je značajan porast u odnosu na prethodnu godinu (6,9%).
U međuvremenu, energetsko siromaštvo u Evropi raste paralelno sa rastom cena energije.
Ekonomski i socijalni komitet EU (EESC) je tokom svoje treće godišnje konferencije, održane 19. jula, istakao ovu zabrinjavajuću situaciju.
Krizne mere koje su do sada preduzete nisu uspele adekvatno rešiti problem.
EESC, organizacija koja okuplja civilno društvo, poslodavce i sindikate unutar EU, naglasila je potrebu za novim dogovorom i sporazumom sa snažnom političkom podrškom.
Plan Evropske komisije REPowerEU, predstavljen u maju prethodne godine, imao je za cilj zaštititi domaćinstva od nestašice energije i smanjiti zavisnost od ruskog gasa.
Iako je ovaj plan delimično bio uspešan, izazov ostaje u smanjenju cena energije.
Adela Tesarova, visoka zvaničnica u energetskom odeljenju Evropske komisije, naglasila je da su potrebne dodatne mere za povećanje energetske efikasnosti i osnaživanje potrošača.
Ključna komponenta održavanja toplote u domovima tokom zime je dobra izolacija, ali stopa renoviranja u Evropi je nedovoljno visoka da bi zaista napravila razliku.
Evropska potrošačka organizacija BEUC ističe važnost povećanja stope renoviranja kao ključnog cilja u reviziji Direktive o energetskim performansama zgrada.
Svest o prednostima renoviranja treba podići kroz bolju komunikaciju.
Kiran Pradip, koordinator Koalicije za pravo na energiju, upozorava da je energetsko siromaštvo strukturalni problem koji zahteva donošenje važnih političkih odluka.
Energetsko siromaštvo posebno pogađa domaćinstva sa niskim prihodima, porodice sa jednim roditeljem, imigrante, osobe sa invaliditetom, mlade i žene.
Aktivistkinja Katarina Haberzbruner naglašava da treba sagledati energetsko siromaštvo iz intersekcionalne perspektive, s’ obzirom na njegove različite dimenzije.
Energetska kriza takođe može izazvati nedostatak pristupačnog javnog prevoza, što ima negativne efekte na kvalitet života.
Sve ovo nameće potrebu za temeljitim preispitivanjem energetskih politika i osiguranjem prava građana na održivo i pristupačno snabdevanje energijom.