Najbogatiji zarađuju na klimatskoj krizi: Prvo ulažu u zagađenje, a zatim profitiraju od katastrofa

Najbogatijih 0,1 odsto svetske populacije ima nesrazmerno veliki uticaj na klimatsku krizu, ali istovremeno pronalazi nove načine da ostvari zaradu od njenih posledica. Prema istraživanju međunarodne organizacije Oksfam, bogati investitori ulažu u industrije koje doprinose globalnom zagrevanju, dok sve više kapitala usmeravaju i u poslove povezane sa sanacijom štete nastale usled klimatskih katastrofa.

Oksfam ovaj obrazac naziva „dvostrukom dividendom“ klimatske krize, jer oni koji svojim investicijama doprinose zagađenju kasnije ostvaruju prihode i od otklanjanja posledica ekstremnih vremenskih nepogoda, prenosi Gardijan.

Najveći finansijski teret, prema navodima organizacije, snose stanovnici koji su najmanje doprineli globalnom zagrevanju. Oni se suočavaju sa rastom cena hrane, troškovima obnove domova oštećenih u poplavama i olujama, a u pojedinim slučajevima i sa neophodnošću preseljenja.

Direktorka za uticaj u Oksfamu Džin Meklin upozorila je da milijarderi pretvaraju klimatske poremećaje u izvor zarade. Kako je objasnila, najbogatiji nastavljaju da finansiraju zagađujuće industrije, dok istovremeno ulažu u kompanije koje pružaju usluge oporavka i obnove nakon katastrofa.

Istraživanje ukazuje i na velike profite kompanija koje se bave međunarodnom trgovinom hranom. Prema Oksfamu, bogatstvo milijardera povezanih sa ovim sektorom povećano je za 120 milijardi dolara od 2020. godine, dok su klimatske nepogode i ratovi dodatno uticali na poremećaje u snabdevanju i rast cena.

Kada suše, poplave ili oluje unište poljoprivredne useve, poskupljenja hrane mogu da donesu značajnu korist velikim trgovinskim kompanijama i njihovim investitorima. Istovremeno, mali proizvođači i potrošači često trpe najveće posledice takvih poremećaja.

Kao jedan od primera Oksfam navodi rast cene kakaa od 231 odsto, nakon ekstremnih vremenskih prilika koje su tokom 2024. godine pogodile zapadnu Afriku. Prema oceni organizacije, lokalni proizvođači nisu imali odgovarajuću korist od poskupljenja, dok su najveću zaradu ostvarili veliki trgovci koji su raspolagali zalihama i prodavali ih po znatno višim cenama.

Oksfam zaključuje da postojeći ekonomski odnosi omogućavaju da se troškovi klimatskih promena prebacuju na najugroženije stanovništvo, dok deo najbogatijih investitora ostvaruje finansijsku korist i od aktivnosti koje doprinose zagrevanju planete i od saniranja njegovih posledica.