Da li bi džinovski “kišobran” mogao pomoći u zaustavljanju klimatskih promena i da li je to dobra ideja?

Možda smo korak bliži velikom sunčanom suncobranu koji bi mogao pomoći da se Zemlja ohladi.

Svi znamo da traženje hladovine predstavlja jedan od najboljih načina da se izbegne vrućina, ali da li bi ogromni “sunčani suncobran” mogao pomoći da se blokiraju štetni UV zraci i ohladi Zemlja?

To je najnovija ideja američkog astronoma sa Univerziteta Havaji, koja nije nova u oblasti zaštite od klimatskih promena.

Do sada su već predlagane tehnologije zasnovane na postavljanju ogledala, ili senki u orbitu između Sunca i Zemlje.

Međutim, dosadašnji problem bio je dizajniranje zaštite koja balansira težinu i troškove.

Novi predlog, objavljen u časopisu “Proceedings of the National Academy of Sciences” (PNAS), sugeriše potencijalno rešenje – povezivanje suncobrana sa kontrategom ispunjenim asteroidnim materijalom.

Ako je dizajn izvodljiv, prema rečima autora istraživanja, Istvana Sapudija, ova tehnologija bi mogla početi da ublažava klimatske promene već u narednim decenijama.

Kako bi sunčani štitovi zaustavili klimatske promene?

Tehnologije “blokiranja sunca”, poznate i kao “modifikacija solarnog zračenja” (SRM), teorijski bi mogle da ohlade Zemlju pružajući joj senku od nekih sunčevih zraka.

Do sada je koncept sunčanog štita naišao na veliku prepreku: težinu.

Prethodni predlozi su postavljali štit na tačku gde su gravitacija Zemlje i sunčev pritisak u ravnoteži.

Međutim, ove dve suprotstavljene sile znače da bi štit morao da ispuni minimalne zahteve težine kako bi ostao na mestu.

To isključuje niskotrošne i lagane materijale poput grafena, koji bi se lako mogli lansirati u svemir.

Povezivanjem štita sa kontrategom, postavljenim prema Suncu, ove težinske restrikcije mogu se prevazići, prema teoriji Sapudija.

Štit bi takođe mogao da bude postavljen bliže Zemlji, čime bi postao efikasniji.

Kako bi funkcionisao povezani sunčani štit?

Sunčani štit bi bio pričvršćen za kontrateg snažnim grafenskim kablom.

Kontrateg bi se polako otvorio u svemiru, omogućavajući mu da se postepeno napuni lunarnim prahom, ili asteroidnim materijalom koji bi delovao kao balast.

S’ obzirom na to da bi balans bio uhvaćen u svemiru, ne bi bilo potrebno da ga lansiramo sa Zemlje.

Delujući kao kontrateg, dramatično bi smanjio težinu štita, prema Sapudijijevim tvrdnjama.

Zajedno, štit i kontrateg bi težili oko 318 miliona metričkih tona – 100 puta manje nego nevezani dizajni.

Sam štit, koji je deo koji bi trebalo lansirati u svemir, zauzimao bi samo oko 32.000 metričkih tona, ili jedan posto ukupne težine.

Današnje rakete su sposobne podići do 45.000 metričkih tona u nisku Zemljinu orbitu.

Zašto su neki naučnici protiv modifikacije solarnog zračenja?

Područje modifikacije solarnog zračenja uključuje i druge tehnologije, kao što su solarno zračenje i ubacivanje čestica koje blokiraju sunčeve zrake u Zemljinu atmosferu.

Svesni potencijalnih rizika modifikacije Zemljine atmosfere, Sapudi kaže da su svemirske strategije poželjnije.

-Imajući u vidu ozbiljnost problema, treba istražiti svaki put koji bi mogao dovesti do delimičnog ublažavanja katastrofe – napisao je.

Međutim, nisu svi naučnici saglasni s tim.

U radu iz 2008. godine pod nazivom “20 razloga zašto geoinžinjering može biti loša ideja”, američki klimatolog Alan Robok upoređuje ove tehnologije sa stavljanjem Zemlje “na aparat za održavanje života”, tvrdeći da “lečenje može biti gore od bolesti”.

Robok upozorava na nepoznate posledice ovih tehnologija, uključujući efekte na regionalnu klimu, biljke i solarnu energiju.

Takođe primećuje da se oslanjanje na tehnologije SRM može dovesti do odustajanja od smanjenja emisije ugljenika, što bi omogućilo da se nastave druge štetne posledice stakleničkih gasova, poput zakiseljavanja okeana.

Kako bi se uzela u obzir nepredvidivost geoinžinjeringa, Sapudi predlaže “modularni i reverzibilni pristup” koji koristi više manjih štitova umesto jednog velikog.

Potencijalna tehnologija ogromnog sunčanog štita koja bi mogla pomoći u ublažavanju klimatskih promena predstavlja inovativan pristup, ali izaziva različite mišljenja među naučnicima zbog nepredvidivih posledica i potencijalnog uticaja na životnu sredinu, a nama ostaje da vidimo šta su naučnici odlučili.