Napravljen prvi nuklearni sat: Može da pogreši jednu sekundu za 30 miliona godina

Naučnici iz Austrije i Kine napravili su prve funkcionalne nuklearne satove, otvarajući novo poglavlje u razvoju tehnologija za izuzetno precizno merenje vremena. Ovi uređaji mogli bi u budućnosti da nadmaše čak i najpreciznije atomske satove koji se danas koriste u navigaciji, telekomunikacijama i naučnim istraživanjima.

Za razliku od tradicionalnih atomskih satova, koji vreme mere na osnovu promena energetskih stanja elektrona, nuklearni satovi koriste promene unutar samog atomskog jezgra. Naučnici su za ovu tehnologiju upotrebili izotop torijum-229, ugrađen u kristale kalcijum-fluorida.

Posebno značajan rezultat ostvario je tim Bečkog tehnološkog univerziteta, čiji je prototip uspeo da radi stabilno duže od 24 sata bez ljudske intervencije. Njegova preciznost odgovara odstupanju od približno jedne sekunde tokom 30 miliona godina. Ipak, istraživači naglašavaju da najbolji postojeći atomski satovi još uvek postižu veću preciznost.

Potencijalne primene nove tehnologije obuhvataju precizniju satelitsku navigaciju, sinhronizaciju telekomunikacionih mreža i razvoj novih naučnih instrumenata. Nuklearni satovi mogli bi da budu i kompaktniji i otporniji na spoljašnje uticaje od pojedinih postojećih sistema.

Nova tehnologija već je pokazala potencijal u fundamentalnoj fizici. Austrijski istraživači koristili su svoj sat u eksperimentu usmerenom na potragu za tamnom materijom. Iako tamna materija nije otkrivena, eksperiment je pokazao da nuklearni sat može da bude koristan alat za izuzetno precizna naučna merenja.