Evropa zatrpana strujom: Solarni bum oborio cene ispod nule i doveo mreže do granice pucanja

Evropa se poslednjih dana suočava sa ogromnim viškom električne energije iz solarnih elektrana, što dovodi do negativnih cena struje na tržištu i sve ozbiljnijih problema u funkcionisanju prenosnih mreža.

U Francuskoj je kombinacija izuzetno sunčanog vremena i stabilne proizvodnje iz nuklearnih elektrana izazvala nagli rast ponude električne energije, prenosi Bloomberg.

U pojedinim danima proizvodnja iz solarnih elektrana prelazila je 20 gigavata, dok su nuklearne elektrane istovremeno isporučivale gotovo 40 gigavata, što je stvorilo ogroman energetski višak.

Takva situacija dovela je do masovnog izvoza električne energije iz Francuske ka susednim državama, uključujući Nemačka, Italija i Velika Britanija. Izvoz je u pojedinim trenucima premašivao čak 15 gigavata, što je dodatno opteretilo regionalnu elektroenergetsku mrežu.

Višak električne energije brzo se odrazio i na tržišne cene. Na evropskim berzama električne energije u intradnevnom trgovanju beležene su negativne cene, koje su padale i do oko minus osam evra po megavat-satu.

To praktično znači da su proizvođači u određenim trenucima morali da plaćaju kako bi neko preuzeo višak struje.

U takvim uslovima energetske kompanije često su prinuđene da smanjuju ili potpuno obustavljaju proizvodnju, jer prenosna mreža više ne može da apsorbuje sav višak energije.

Procene pokazuju da bi evropske zemlje u narednim mesecima zbog ovog fenomena mogle da „izgube“ čak 40 teravat-sati električne energije, što odgovara godišnjoj potrošnji šire oblasti London.

Solarne elektrane su prethodne decenije predstavljane kao stabilna i dugoročno veoma isplativa investicija, ali pojava negativnih cena i sve češće prinudne obustave proizvodnje sada menjaju ekonomsku računicu obnovljivih izvora energije.

Ukupni instalirani solarni kapacitet u Evropi danas se procenjuje na oko 490 gigavata, čime je solarna energija postala najveći pojedinačni izvor električne energije na kontinentu, ispred gasa, vetra i nuklearne energije.

Međutim, očekuje se da će solarni kapaciteti nastaviti ubrzano da rastu, dok razvoj i modernizacija elektroenergetskih mreža zaostaju. Upravo tu nastaje ključni problem — sistem više nema dovoljno fleksibilnosti da primi ogromne količine energije koje dolaze u kratkim vremenskim intervalima.

Dodatni izazov predstavlja i tehnička stabilnost mreže, jer nagle oscilacije u proizvodnji i potrošnji povećavaju rizik od poremećaja u radu elektroenergetskog sistema.

Evropska komisija procenjuje da će za modernizaciju i jačanje evropskih elektroenergetskih mreža do 2040. godine biti potrebno čak 1,2 biliona evra investicija.