UN usvojile rezoluciju o jačoj klimatskoj akciji uprkos protivljenju SAD i naftnih sila

Svetsko telo od 193 članice usvojilo je neobavezujuću rezoluciju kojom se podržava savetodavno mišljenje najvišeg suda UN iz jula 2025. godine, u kojem je navedeno da nepostupanje država u zaštiti planete od klimatskih promena predstavlja kršenje međunarodnog prava.

Glasanje je završeno rezultatom 141 za, 8 protiv i 28 uzdržanih.

Među zemljama koje su glasale protiv bile su Sjedinjene Američke Države, Rusija, Iran i Saudijska Arabija — najveći proizvođači nafte i ključni emitenti gasova sa efektom staklene bašte.

Rezolucija poziva države da usvoje nacionalne planove za ograničavanje globalnog zagrevanja na ispod 1,5 stepeni Celzijusa, kao i da postepeno ukinu subvencije za istraživanje, proizvodnju i eksploataciju fosilnih goriva. Takođe predviđa da države koje krše klimatske obaveze treba da obezbede „punu nadoknadu“ nastale štete.

U ranijoj verziji teksta bio je i zahtev za uspostavljanje „Međunarodnog registra štete“, ali je ta formulacija uklonjena nakon konsultacija kako bi se obezbedila šira podrška.

Izglasavanje je usledilo uprkos pritiscima Sjedinjenih Država od februara, kada je administracija pozivala druge zemlje da utiču na Vanuatu, prvobitnog sponzora predloga, da odustane od inicijative.

U smernicama upućenim ambasadama, američki Stejt department je saopštio da se „snažno protivi“ predlogu, uz ocenu da bi njegovo usvajanje moglo predstavljati „veliku pretnju američkoj industriji“.

Zamenica američkog ambasadora pri UN Tami Brus ocenila je da je rezolucija „veoma problematična“ i da Vašington i dalje ima ozbiljne pravne i političke primedbe, uprkos izmenama teksta.

S druge strane, predstavnici Vanuatua i drugih pacifičkih ostrvskih država istakli su da klimatske promene već ugrožavaju njihov opstanak.

„Moramo biti iskreni jedni prema drugima zašto je ovo važno“, rekao je ambasador Vanuatua pri UN Odo Tevi. „Šteta je stvarna i već prisutna, duž naših ostrva i obala, u zajednicama koje se suočavaju sa sušama i lošim žetvama.“

On je dodao da su države koje najviše trpe često one koje su najmanje doprinele problemu.

Odluka UN dolazi posle višedecenijske zabrinutosti pacifičkih zemalja koje se suočavaju sa porastom nivoa mora i pretnjom nestanka teritorija.

U Tuvaluu, gde je prosečna nadmorska visina svega dva metra, više od trećine stanovništva apliciralo je za vizu za klimatsku migraciju u Australiju. Procene pokazuju da bi do 2100. godine veliki deo zemlje mogao biti potopljen tokom plime.

U Nauruu je vlada počela da prodaje pasoše stranim državljanima kako bi obezbedila sredstva za potencijalno preseljenje stanovništva.