Potpredsednik Privredne komore Srbije Mihailo Vesović izjavio na 33. Kopaonik biznis forumu da 11,5 odsto vrednosti domaćeg izvoza u Evropsku uniju čine proizvodi koji podležu CBAM taksama, podsećajući da EU i zemlje regiona zajedno čine više od 70 odsto ukupnog izvoza Srbije.
Vesović je ocenio da ekonomski opstanak Srbije u velikoj meri zavisi od brzine energetske tranzicije.
„Energetska tranzicija nije samo pitanje konkurentnosti domaće privrede, već i pitanje opstanka i brzine pridruživanja Evropskoj uniji“, rekao je Vesović na panelu „Dekarbonizacija konkurentnosti: Kako CBAM i srodni mehanizmi utiču na budućnost srpske industrije“.
Kompanije koje izvoze robu na tržište Evropske unije od 1. januara suočavaju se sa novim pravilima, prema kojima će morati da plaćaju karbonsku taksu (CBAM) do 85 evra po toni ugljen-dioksida emitovanog tokom proizvodnje. Istovremeno, Srbija je uvela nacionalni porez na emisije od četiri evra po toni, čime se smanjuje obaveza uvoznika u EU i izbegava dvostruko oporezivanje istih emisija.
Vesović je istakao da Evropska unija ovim mehanizmom želi da ubrzano podstakne prilagođavanje privrede zemalja partnera evropskim klimatskim standardima.
„Važno je razumeti da CBAM od ove godine postaje naša realnost, iako će se plaćanje u punom obimu primenjivati od naredne godine. Ovo je zapravo praćenje normi koje je Evropska unija već postavila kao svoj standard“, rekao je Vesović.
On je dodao da Srbija, iako potpisnica Pariskog klimatskog sporazuma, kasni u dinamici prilagođavanja i ispunjavanja obaveza u odnosu na ostatak Evrope.
„Neophodno je da se ova tranzicija ubrza, jer će nas kašnjenje skupo koštati. Pre svega ekonomski, ali i kroz moguće usporavanje evropskih integracija“, upozorio je potpredsednik Privredne komore Srbije.
Regionalna direktorka za javne politike u Evropskoj banci za obnovu i razvoj Milena Popović Martineli ocenila je da je Evropska unija prirodan i jedini strateški pravac za srpsku ekonomiju, dodajući da će prilagođavanje evropskim standardima dugoročno olakšati poslovanje domaćih kompanija.
„Evropska unija je najveći donator i investitor ne samo u Srbiji, već i u celom regionu, a pruža značajnu podršku i u procesu dekarbonizacije“, rekla je Popović Martineli.
S obzirom na to da je EU najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije, ona smatra da za domaću privredu praktično ne postoji alternativa evropskom tržištu.
Menadžer za strateško planiranje u Eliksir Grupi Strahinja Lazarević istakao je da, kada je reč o konkurentnosti, nije presudno kolika je sama CBAM taksa, već kako se ona upoređuje sa troškovima konkurencije na evropskom tržištu.
„Naše očekivanje je da domaći porezi budu priznati u Evropskoj uniji i da ne zakomplikuju administrativni proces dokazivanja već plaćenih obaveza. Ti porezi utiču na nas i kada proizvodimo i kada uvozimo sirovine, posebno u slučaju amonijaka“, rekao je Lazarević.
On je dodao da je reč o izuzetno kompleksnom mehanizmu, zbog čega će biti potrebno nekoliko godina da se sistem u potpunosti testira i stabilizuje.
„Ovo vidimo kao početno podešavanje sistema, koje bi u narednim godinama trebalo da dovede do potpunog usklađivanja sa pravilima Evropske unije“, zaključio je Lazarević.
