Zemlja gotovo da ključa: Prošle godine zabeležen najveći porast nivoa CO₂ u istoriji merenja

U 2024. godini koncentracija ugljen-dioksida porasla je najviše ikada, upozoravajući na ubrzano zagrevanje planete i smanjenu sposobnost prirode da apsorbuje CO₂. Atmosfera Zemlje dostigla je opasnu prekretnicu, jer su koncentracije ovog gasa porasle više nego ikad od početka naučnih merenja.

Prema izveštaju Svetske meteorološke organizacije Ujedinjenih nacija (WMO), globalna prosečna koncentracija CO₂ porasla je za 3,5 delova na milion (ppm) između 2023. i 2024. godine, dosegnuvši 423,9 ppm. To je najveći porast od početka modernih merenja 1957. godine. Za poređenje, porast između 2022. i 2023. iznosio je 2,3 ppm.

Godišnji porast CO₂ sada je tri puta veći nego tokom 1960-ih. Naučnici ističu da su slične koncentracije poslednji put zabeležene pre između 3 i 5 miliona godina, što naglašava da su današnje vrednosti bez presedana u istoriji čovečanstva.

WMO ovaj rekordni skok pripisuje emisijama fosilnih goriva, intenzivnijim šumskim požarima i smanjenoj apsorpciji ugljenika u okeanima i na kopnu. Nedavni globalni klimatski obrazac El Ninjo dodatno je pojačao te efekte, povisivši globalne temperature i smanjivši sposobnost planete da „upija“ ugljenik.

„Normalno je da neka tropska područja budu suvlja i da skladište manje ugljenika tokom toplih El Ninjo godina, kao što je bila 2024.“, objasnio je Ričard Alen sa britanskog Univerziteta Reding za New Scientist.

Postoje, međutim, pokazatelji da je kopneni rezervoar ugljenika bio posebno nizak tokom 2023. i 2024. godine, čak i za El Ninjo periode, te da dolazi do zabrinjavajućeg pada kroz vreme — naročito na severnoj hemisferi, van tropskih područja, rekao je za New Scientist Zik Hausfejter iz američkog Instituta Brejktru koji se bavi istraživanjima životne sredine.

Hitnost smanjenja emisija CO₂ sada je veća nego ikada. „Najveći razlog za stalni rast koncentracija CO₂ jeste to što emisije fosilnih goriva ostaju na istorijski visokom nivou i još nisu počele da padaju“, smatra Pirs Forster sa britanskog Univerziteta Lids, u izjavi za pomenuti portal.