Kvalitet vazduha u EU se popravlja, ali potrebne dodatne mere da se ispune novi standardi

Kvalitet vazduha u Evropi se značajno poboljšao tokom poslednjih nekoliko decenija, ali još postoje mesta širom EU gde koncentracija zagađivaća premašuje trenutne standarde EU i još strože vrednosti koje preporučuje Svetska zdravstvena organizacija, saopštila je Evropska agencija za životnu sredinu (EEA).

Nivoi nekih od najvećih zagađivača su, prema podacima za 2023. i 2024. godinu, bili ispod godišnjih granica koje trenutno propisuje Evropska unija.

EEA je istakla da će biti potrebne dodatne mere, posebno u gradovima, da bi se u potpunosti dostigli standardi kvaliteta vazduha koji moraju da budu ispunjeni do 2030.

Standardi za nivoe finih čestica PM2,5 ispunjeni su na 99 osto mernih stanica, a za nivoe azot-dioksida na 98 odsto, navodi se u ovogodišnjem izveštaju EEA o kvalitetu vazduha.

Međutim, nivoi koje preporučuje SZO nisu u velikoj meri ispunjeni i zagađenje vazduha ostaje najveći ekološki rizik po zdravlje u Evropi, izazivajući bolesti, snižavajući kvalitet života i dovodeći do smrti koje se mogu sprečiti.

Broj mesta gde se kvalitet vazduha smatra bezbednim po zdravlje, prema smernicama SZO, bio je relativno mali, posebno za PM2,5 i ozon.

Revidirana direktiva EU o kvalitetu vazduha znatno pooštrava standarde i više ih usklađuje sa smernicama SZO.

EEA je saopštila da su od 2011. sve zemlje smanjile izloženost gradskog stanovništva česticama PM2,5, najštetnijim po zdravlje.

U odnosu na standarde koji treba da budu ispunjeni do 2030, na više od 70 odsto mernih stanica koncentracija azot-dioksida je bila ispod graničnih vrednosti.

Međutim, 94 odsto Evropljana koji žive u gradovima i dalje je izloženo koncentracijama PM2,5 iznad nivoa koje preporučuje SZO.