Mrdak na KBF: Pritisak i na naše tržište zbog EU regulative za karbonski otisak

Srbija planira do 2030. godine da ima na mreži 3,5 gigavata zelene energije, a do 2050. godine 18 gigavata, izjavio je savetnik ministra za obnovljive izvore energije u Ministarstvu rudarstva i energetike Rade Mrdak.

“Što se tiče konkretnih ciljeva, nama je neki realan cilj da do 2030. godine imamo 3.500 megavata na mreži, a vizija je, kako se to isto kaže sada u dokumentima Evropske unije, do 2040. godine da imamo 11 gigavata, a do 2050. da imamo 18 gigavata ovog kapaciteta, plus, minus pet odsto u zavisnosti od toga da li ćemo imati nuklearnu energiju”, rekao je Mrdak na Kopaonik biznis forumu na panelu “Zelena energetska tranzicija – doprinos ekonomiji visokih prinosa”, rekao je Mrdak.

On je istakao da je cena zelene energije trenutno konkurentna ceni fosilnih izvora, kao i da se benefiti dekarbonizacije tog sektora preliva i na druge sektore, kao što su i sektor grejanja kroz toplotne pumpe i sektor saobraćaja kroz električna vozila.

“Mi smo naravno fokusirani na realizaciju ovog prvog cilja što nam je najbliži u 2030. godini. Ja ću samo zbirno da kažem da smo mi u poslednje dve godine uspeli da animiramo 2.500 MW da se razvija na našem tržištu. Od toga smo kroz samo ove dve aukcije pokrenuli 1200 MW i još toliko od strane EPS-a. Ako o tome dodamo 90 MW kupaca-proizvođača i nekih 600 MW kapaciteta koje imamo iz kriznih tarifa, to je skoro 3.000 MW. Ako se oslonimo na rast i kupaca-proizvođača, blizu smo 3.500 MW bez trećih aukcija. Sa trećim aukcijama mi ćemo to premašiti. Tako da se tu vidi najbolja simbioza javnih i privatnih ulaganja”, rekao je Mrdak.

On je rekao da se je država fokusirana i na razvoj reverzibilnih hidroelektrana, pre svega RHE Bistrica i dodao da je tu u igri i Đerdap 3.

Sa tim kapacitetima mi ćemo povećati fleksibilnost sistema da ovu viziju pretvorimo u realne ciljeve, naveo je Mrdak.

Postoji globalni pritisak u međunarodnom poslovanju da se smanji karbonski otisak proizvoda i usluga koji se plasiraju na tržište i najnoviji talas tog pritiska je došao kroz CBAM regulativu EU i pogodio je i naše tržište, izjavio je danas savetnik ministra za obnovljive izvore energije u Ministarstvu energetike Rade Mrdak i izrazio nadu da će nova Evropska komisija priznati naše garancije porekla.

“Najnoviji talas pritiska je pogodio ceo svet koji trguje sa Evropom, pa tako i naše tržište”, rekao je Mrdak na panelu “Zelena energetska tranzicija – doprinos ekonomiji visokih prinosa”.

CBAM (Carbon Border Ađustment Mećanism) je mehanizam Evropske unije koji uvodi poreze na uvoz određenih roba kako bi se smanjio karbonski otisak tih proizvoda i podstaklo smanjenje emisija u globalnim lancima snabdijevanja.

“Nadamo se da će nova Evropska komisija konačno dati predlog kriterijuma za priznanje garancija porekla i da mogu i naše garancije porekla da se izvoze u Evropu”, rekao je Mrdak.

On je naveo da se to ministarstvo u poslednjih nekoliko godina potrudilo da sve što imaju evropske kompanije od mehanizama za sopstvenu dekarbonizaciju i energetsku tranziciju bude dostupno i našim kompanijama.

“Kada je reč o sistemu garancije porekla. To je jedna vrlo lepa uspešna priča o našoj zemlji. Mi smo taj sistem uspostavili pre deset godina. On je sad skroz usklađen po najvišim evropskim standardima. Iz čistih birokratskih razloga Evropska komisija nije priznala naše garancije porekla, iako je Elektromreža Srbije punopravna članica Evropske asocijacije garancije porekla. Ja ću samo da kažem da naše tržište može da generiše garancije porekla na godišnjem nivou u vrednosti od 10 teravat-sati zelene energije sa velikim hidroelektranama, bez ovih velikih OIE kapaciteta koji nam dolaze na mrežu”, rekao je Mrdak.

Kako je rekao, naša klasična industrija koja je na visokom naponu troši u proseku oko devet teravat-sati, sa nekom projekcijom da će dostići 10 teravat-sati.

“Znači, mi imamo na domaćem tržištu dovoljno zelenih sertifikata i domaćih kapaciteta da naša industrija, iako nije realno sada da svi kupuju te zelene sertifikate, kupi zeleni sertifikat i ozeleni proizvodnju svojih dobara i usluga koje plasira na tržište i da takav proizvod komunicira prema svojim potrošačima”, rekao je Mrdak.