Prosečan Evropljanin godišnje potroši 20 kg toalet papira: Koje su ekološke alternative?

Odlazak u toalet je univerzalna potreba, ali koliko često razmišljamo o ekološkom uticaju naših navika u kupatilu?

Razgovori o toaletu možda nisu omiljena tema za večere s prijateljima, ali ono što radimo tamo ima značajne posledice po životnu sredinu i zdravlje.

Takođe, ove navike su se tokom istorije drastično menjale.

Kako su se ljudi nekada snalazili u toaletu?

Do prošlog veka odlazak u toalet nije bio ni približno udoban kao danas.

Istraživači veruju da su u doba Rimskog carstva ljudi koristili fragmente keramike zvane „pessoi“ za čišćenje nakon obavljanja nužde.

Kako se navodi u članku Britanskog medicinskog časopisa: „Abrazivna svojstva keramike mogla su dugoročnom upotrebom izazvati iritaciju kože, oštećenje sluzokože ili komplikacije sa spoljnim hemoroidima.“

Druga opcija bila je sunđer na drvenom štapu. Iako zvuči prijatnije, problem je što je ovaj sunđer često bio zajednički, prenosi Juronjuz grin.

Kada je nastalo moderno kupatilo?

Moderno privatno kupatilo sa vodokotlićem i drugim luksuzima postalo je uobičajeno tek u poslednjih sto godina.

Prvi zapakovani toalet papir pojavio se 1857. godine, a rolna kakvu danas poznajemo nije postala standard do 1907. godine.

„Promene u navikama higijene bile su veoma spore sve do 20. veka, kada su se značajno ubrzale“, kaže dr Piter Vord, profesor istorije na Univerzitetu Britanske Kolumbije.

On primećuje koliko se standardi higijene brzo menjaju – njegov deda se kupao samo dva puta godišnje kao dete, dok su njegove ćerke u tinejdžerskom uzrastu ponekad tuširale i dva puta dnevno.

Da li je toalet papir ekološki problem?

Masovna proizvodnja higijenskih proizvoda donela je i ekološke izazove.

Procenjuje se da prosečan stanovnik zapadne Evrope, SAD i Kanade godišnje potroši između 15 i 25 kg toalet papira.

Evropski biro za zaštitu životne sredine upozorava da je proizvodnja toalet papira zagađujući proces, a dodavanje mirisa često uključuje štetne hemikalije.

Neki od najvećih svetskih proizvođača toalet papira kritikovani su zbog doprinosa krčenju šuma i povezanosti s kršenjem ljudskih prava.

EU je donela pravila koja zabranjuju prodaju proizvoda koji potiču sa krčenih šumskih područja, ali njihova primena je odložena do kraja 2025. godine za velike kompanije, odnosno do 2026. za manje firme.

Da li toalet papir sadrži opasne hemikalije?

Nedavno istraživanje Univerziteta na Floridi otkrilo je prisustvo PFAS-a (tzv. „večnih hemikalija“) u 21 brendu toalet papira širom sveta.

„Naši rezultati sugerišu da toalet papir može biti značajan izvor PFAS-a u otpadnim vodama“, zaključili su istraživači, iako naglašavaju da su potrebna dalja istraživanja.

Koje su alternative toalet papiru?

U mnogim delovima sveta, bideti i ručne tuš-prskalice (poznate kao „bumgun“) su standardna praksa, ali u nekim zemljama nisu prihvaćeni.

„Istorijski gledano, bidet se povezivao sa prostitucijom, pa je stekao negativnu reputaciju, iako je praktičan i logičan uređaj“, objašnjava dr Vord.

Zagovornici bideta tvrde da je to ekološki prihvatljivija opcija koja smanjuje upotrebu toalet papira.

„Bideti i dodaci za WC šolje ne samo da značajno smanjuju potrošnju toalet papira, već i troše manje vode nego proizvodnja papira od drvenih vlakana“, navodi američka organizacija Natural Resources Defense Council.

Da li je toalet papir ipak potreban?

Profesor Đovani De Feo sa Univerziteta u Salernu smatra da, iako je potrebno smanjiti potrošnju toalet papira, ne treba ga potpuno eliminisati.

„Nijedan proizvod nema nulti uticaj na životnu sredinu. Toalet papir je revolucionarno otkriće koje je pomoglo u rešavanju problema sanitarnih uslova“, kaže De Feo.

On podseća da su loši sanitarni uslovi i bakterijske infekcije kroz istoriju ubile više ljudi nego oružani sukobi.

„Možemo smanjiti upotrebu toalet papira, jer čak i jedan list manje znači tri litra vode uštede“, dodaje on.

De Feo vodi inicijativu Greenopoli, koja promoviše ekološku svest kod mladih. Jedan od njegovih glavnih edukativnih rekvizita je rolna toalet papira, kojom ilustruje životni ciklus proizvoda i podstiče studente da razmišljaju o ekološkom otisku svojih navika.

„Napisao sam čak i pesmu o rolnama toalet papira“, otkriva on. „Na kraju, naš život je kao ona – korak po korak, list po list, dan za danom, dok samo naša duša ostaje.“