“Nestajući” dresovi i poplavljeni tereni: Zašto je fudbal odgovoran za klimatsku krizu

Najpopularniji sport na svetu suočava se sa kritikama zbog sve većih emisija i nedostatka akcije po pitanju klimatskih promena.

Fudbal je više od običnog sporta. Za ljubitelje ove igre, on je gotovo religija – ljudi posvećeno prate utakmice i pomno analiziraju svaki potez svog tima.

FIFA tvrdi da oko pet milijardi ljudi širom sveta sebe smatra fudbalskim fanovima. Finalnu utakmicu Svetskog prvenstva 2022. u Kataru pratilo je 1,5 milijardi gledalaca, dok godišnje 220 miliona navijača posećuje utakmice. Kao industrija, fudbal vredi 35,3 milijarde evra samo u Evropi, piše Juronjuz grin.

Ali fudbal ima mračnu tajnu, koju je osvetlio novi izveštaj pod nazivom Dirty Tackle (Prljavi start), koji su objavili organizacija Scientists for Global Responsibility i New Weather Institute.

Izveštaj procenjuje da globalna fudbalska industrija godišnje proizvodi između 64 i 66 miliona tona CO₂ – što je jednako emisijama cele Austrije.

Fudbaleri i timovi koji već osećaju posledice klimatskih promena sada pronalaze kreativne načine da podignu svest kod svojih navijača.

Zašto je fudbal „prljava igra“ za planetu?

Dirty Tackle je prvi izveštaj koji detaljno analizira emisije CO₂ u fudbalu i otkriva zabrinjavajući trend rasta emisija u industriji.

„Ovo istraživanje pruža ubedljive dokaze da je fudbal veliki zagađivač i da njegov doprinos klimatskim promenama raste“, kaže dr Stjuart Parkinson. „Takođe pokazuje da donosioci odluka nisu spremni da ozbiljno sagledaju problem zagađenja u fudbalu, a kamoli da preduzmu mere za njegovo smanjenje.“

Odakle dolaze emisije gasova staklene bašte u fudbalu?

Izveštaj identifikuje tri glavna izvora emisija u fudbalu.

Prvi je transport, koji je glavni i lako razumljiv izvor emisija. Istraživanje procenjuje da prosečna utakmica u domaćoj muškoj ligi generiše oko 1.700 tona CO₂.

Otprilike polovina tih emisija dolazi od putovanja navijača, koji uglavnom koriste automobile. Međutim, kada su u pitanju međunarodne utakmice, emisije rastu za oko 50% zbog povećanog broja letova.

Tokom velikih turnira, poput finala Svetskog prvenstva, emisije mogu biti i 42 puta veće u odnosu na običan domaći meč, jer navijači dolaze avionima iz celog sveta.

Timovi takođe moraju preuzeti odgovornost za svoje emisije. BBC Sport je 2023. godine otkrio dokaze o 81 kratkom domaćem letu koje su timovi engleske Premijer lige obavili u roku od samo dva meseca. Neki od tih letova trajali su samo 27 minuta.

Istraživači tvrde da proširenje međunarodnih turnira, poput UEFA Lige nacija, dovodi do povećanja emisija usled putovanja. Oni pozivaju industriju da smanji broj međunarodnih turnira i fokusira se na manje, regionalne turnire.

Drugi veliki izvor emisija je izgradnja stadiona. Za potrebe Svetskog prvenstva 2022. godine u Kataru izgrađeno je sedam novih stadiona, a procenjuje se da su emisije povezane s njihovom izgradnjom dostigle 1,6 miliona tona CO₂.

Za Svetsko prvenstvo 2034. godine, koje će se održati u Saudijskoj Arabiji, planirana je izgradnja 11 novih stadiona. Organizacija Carbon Market Watch upozorava da će „ekološki uticaj ove nove izgradnje biti ogroman.“

Treći, i teško merljiv izvor emisija dolazi od sponzorskih ugovora.

U aprilu 2024. godine FIFA je potpisala ugovor sa najvećom svetskom naftnom kompanijom Aramco. UEFA već dugo sarađuje sa Qatar Airways-om, dok su mnogi klubovi sponzorisani od strane naftnih i gasnih kompanija, aviokompanija, proizvođača automobila i lanaca brze hrane.

Ovaj visokougljenični kapital dodatno normalizuje ponašanja koja štete klimi, poput vožnje velikih SUV-ova i čestog putovanja avionom. Prema izveštaju, čak 75% emisija u fudbalu dolazi iz sponzorskih ugovora.

„FIFA-ina spremnost da dozvoli Saudijskoj Arabiji da poboljša svoj imidž kroz fudbal izoluje igrače, navijače i planetu“, kaže holandska fudbalerka Tesel Midag. „Ako želimo budućnost u kojoj svi mogu igrati i uživati u fudbalu, neophodno je pravo liderstvo od samog vrha.“

Zemlja bez fudbalske reprezentacije dizajnira „nestajući“ dres kao poruku svetu

U Tihom okeanu, Maršalska ostrva – država sa samo 42.000 stanovnika – jedina su članica Ujedinjenih nacija koja nema zvanično priznatu fudbalsku reprezentaciju.

Iako imaju igrače, teren i fudbalsku federaciju, Maršalskim ostrvima nedostaje vreme – jer bi mogla nestati pre nego što ikada odigraju zvaničnu utakmicu.

Njihova prosečna nadmorska visina je manja od dva metra, a ako nivo mora poraste samo jedan metar, 80% glavnog atola, na kojem živi polovina stanovništva, biće potopljeno.

Kako bi skrenuli pažnju na ovaj problem, fudbalska federacija Maršalskih ostrva dizajnirala je specijalni dres nazvan „2030 No Home“ (2030. Bez doma), koji tokom promotivne kampanje polako nestaje – simbolizujući postepeni nestanak ostrva.

Šta fudbalski timovi i igrači rade po pitanju klimatskih promena?

Mnogi klubovi i igrači sve više prepoznaju posledice klimatskih promena.

Engleska fudbalska asocijacija (FA) izveštava da se godišnje otkaže oko 100.000 amaterskih utakmica zbog loših vremenskih uslova.

Bez akcije, istraživanja pokazuju da bi do 2050. godine čak 25% fudbalskih terena u Velikoj Britaniji moglo biti pod vodom.

Neki igrači već preduzimaju mere – španski fudbaler Hektor Belerin obećao je da će posaditi 3.000 stabala za svaku pobedu Arsenala, dok engleski napadač Patrik Bamford koristi gest munje kao simbol borbe protiv klimatskih promena.

Klub Forest Green Rovers već je postao prvi karbon-neutralni fudbalski klub na svetu, koristeći obnovljivu energiju i recikliranu kišnicu.

Najveći izazov ostaje razdvajanje fudbala od sponzora koji zagađuju planetu.

„Potrebno je više ambicije da osvojimo ultimativni trofej – stabilnu klimu u kojoj sport može opstati“, poručuju istraživači.