U Srbiju stiže najhladnija zima u poslednjih 10 godina

Poslednju deceniju obeležili su temperaturni rekordi, toplotni talasi i blage zime koje su više podsećale na proleće nego na božićno-novogodišnji deo godine. Međutim, prema najnovijoj zajedničkoj prognozi prof. dr Aleksandra Valjarevića, redovnog profesora Geografskog fakulteta u Beogradu i meteorologa Ivana Ristića, predstojeća zima biće najhladnija i sa najviše snega u poslednjih desetak godina.

U njihovoj orijentacionoj dugoročnoj vremenskoj prognozi od oktobra ove do marta sledeće godine, navode da je krajem avgusta i početkom septembra došlo do promene cirkulacije na planeti Zemlji, odnosno njene oscilacije koje su glavni pokretač dešavanja kada je u pitanju vreme, ali i klima. A sve je počelo nesvakidašnjim poplavama u Sahari i prestankom stvaranja uragana na Atlantiku, iako okean beleži rekordne temperature od kada se vrše moderna merenja.

Istovremeno je, kako objašnjavaju, sa meteo mapa nestao islandski ciklon koji je u sprezi sa afričkim anticiklonom vladao 14 meseci zbog čega je Balkan bio najtopliji region na planeti. Ta promena cirkulacije dovela je do prodora hladnog arktičkog vazduha u srce Evrope, a osim jakog zahlađenja i snega na planinama, usled ogromne količine padavina došlo je do poplava na skoro svim rekama koje imaju izvorišta na Karpatima i Alpima.

Poslednje prognoze, kako ističe prof. Valjarević, govore da ćemo posle devet godina u Beogradu imati 15 dana sa snegom i zadržavanje snežnog pokrivača naročito posle 10. januara i sredinom februara!

On je najavio da će u narednom periodu uraditi detaljnije prognozu za Vojvodinu i predele iznad 800 metara nadmorske visine, ali već sada očekuje da zimski planinski centar Zlatibor ima 30 dana snega, a Kopaonik 45.

– Neće biti zima kao što je bila 60-tih i 70-tih godina, ali ličiće na zimu iz 2013. Biće hladnije nego što je bilo poslednjih devet godina. Zanimljivo je da ćemo sredinom oktobra imati Miholjsko leto, čak i u novembru ćemo imati tri do četiri dana sa natprosečnim temperaturama, ali to će biti mnogo kraće nego prošle zime po našem modelu – kaže prof. dr Valjarević.

Kada je Beograd u pitanju, zanimljivo je da će se predstojeće zime često pojavljivati susnežica koja će prelaziti u sneg i neće biti vetrovita zima, osim lokalnog pojavljivanja košave, koja je sezonski vetar.

– I dalje će biti kontrasta, amplituda i pikova, ali neće biti toliko izraženih maksimuma i zato smo Ivan Ristić i ja skupili hrabrost i znanje da kažemo da će ova zima podsećati na nekadašnje, ne sa toliko snega kao pre 50-60 godina, ali biće mnogo više snega nego što smo ga imali poslednjih deset godina. Dnevne temperature u Beogradu će ići sredinom januara i polovinom februara čak i do minus 10-11 stepeni Celzijusa – kaže prof. dr Valjarević.

Prof. Valjarević i meteorolog Ristić u prognozi navode da će na vreme od oktobra do kraja februara uticati sprega Azorskog i Sibirskog anticiklona. Između njih se otvara prostor za povremene prodore hladnog arktičkog vazduha direktno sa Severnog pola koji će donositi pad temperature i padavine, a kako vreme bude odmicalo kišu će zameniti sneg.

– Prema ECMWF srednjoročnom modelu postoji evidentna orijentacija kraka polarnog vrtloga prema našem kontinentu u sklopu kog će se dešavati povremeni prodori hladnog arktičkog vazduha. Početak oktobra, uz smenu sunca i oblaka koji mogu doneti kišu, biće svežiji. Najviše temperature će biti između 17 i 22 stepena. Prema kraju prve dekade doći će do postepene stabilizacije vremena i porasta vazdušnog pritiska tako da ćemo ući u Miholjsko leto oko Miholjdana 12. oktobra. Najviše temperature u tom periodu biće oko 25 stepeni – kaže Ivan Ristić.

U drugoj polovini oktobra i prvoj polovini novembra očekuje nas hladniji period. Jutarnje temperature će biti od 5 do 10 stepeni, dnevne maksimalne između 10 i 15 stepeni, u pojedinim danima biče maglovito pogotovo u kotlinama i rečnim dolinama, gde se magla može zadržati veći deo prepodneva. Očekuje se kiša povremeno, na planainama po neka pahulja.

U drugoj polovini novembra, sa jačim prodorom hladnog arktičkog vazduha biće i puno padavina, uglavnom kiše, na planinama sneg. Sneg se krajem novembra očekuje i u nižim predelima južnije od Save i Dunava, ali nije isključeno prema trenutnim modelima da bude tako i u Beogradu. Najniže temperature krajem novembra biće od -2 do 5 stepeni, a maksimalne od 3 do 8 stepeni.

U njihovoj orijentacionoj dugoročnoj vremenskoj prognozi od oktobra ove do marta sledeće godine, navode da je krajem avgusta i početkom septembra došlo do promene cirkulacije na planeti Zemlji, odnosno njene oscilacije koje su glavni pokretač dešavanja kada je u pitanju vreme, ali i klima. A sve je počelo nesvakidašnjim poplavama u Sahari i prestankom stvaranja uragana na Atlantiku, iako okean beleži rekordne temperature od kada se vrše moderna merenja.

Istovremeno je, kako objašnjavaju, sa meteo mapa nestao islandski ciklon koji je u sprezi sa afričkim anticiklonom vladao 14 meseci zbog čega je Balkan bio najtopliji region na planeti. Ta promena cirkulacije dovela je do prodora hladnog arktičkog vazduha u srce Evrope, a osim jakog zahlađenja i snega na planinama, usled ogromne količine padavina došlo je do poplava na skoro svim rekama koje imaju izvorišta na Karpatima i Alpima.

Poslednje prognoze, kako ističe prof. Valjarević, govore da ćemo posle devet godina u Beogradu imati 15 dana sa snegom i zadržavanje snežnog pokrivača naročito posle 10. januara i sredinom februara!

On je najavio da će u narednom periodu uraditi detaljnije prognozu za Vojvodinu i predele iznad 800 metara nadmorske visine, ali već sada očekuje da zimski planinski centar Zlatibor ima 30 dana snega, a Kopaonik 45.

– Neće biti zima kao što je bila 60-tih i 70-tih godina, ali ličiće na zimu iz 2013. Biće hladnije nego što je bilo poslednjih devet godina. Zanimljivo je da ćemo sredinom oktobra imati Miholjsko leto, čak i u novembru ćemo imati tri do četiri dana sa natprosečnim temperaturama, ali to će biti mnogo kraće nego prošle zime po našem modelu – kaže prof. dr Valjarević.

Kada je Beograd u pitanju, zanimljivo je da će se predstojeće zime često pojavljivati susnežica koja će prelaziti u sneg i neće biti vetrovita zima, osim lokalnog pojavljivanja košave, koja je sezonski vetar.

– I dalje će biti kontrasta, amplituda i pikova, ali neće biti toliko izraženih maksimuma i zato smo Ivan Ristić i ja skupili hrabrost i znanje da kažemo da će ova zima podsećati na nekadašnje, ne sa toliko snega kao pre 50-60 godina, ali biće mnogo više snega nego što smo ga imali poslednjih deset godina. Dnevne temperature u Beogradu će ići sredinom januara i polovinom februara čak i do minus 10-11 stepeni Celzijusa – kaže prof. dr Valjarević.

Prof. Valjarević i meteorolog Ristić u prognozi navode da će na vreme od oktobra do kraja februara uticati sprega Azorskog i Sibirskog anticiklona. Između njih se otvara prostor za povremene prodore hladnog arktičkog vazduha direktno sa Severnog pola koji će donositi pad temperature i padavine, a kako vreme bude odmicalo kišu će zameniti sneg.

– Prema ECMWF srednjoročnom modelu postoji evidentna orijentacija kraka polarnog vrtloga prema našem kontinentu u sklopu kog će se dešavati povremeni prodori hladnog arktičkog vazduha. Početak oktobra, uz smenu sunca i oblaka koji mogu doneti kišu, biće svežiji. Najviše temperature će biti između 17 i 22 stepena. Prema kraju prve dekade doći će do postepene stabilizacije vremena i porasta vazdušnog pritiska tako da ćemo ući u Miholjsko leto oko Miholjdana 12. oktobra. Najviše temperature u tom periodu biće oko 25 stepeni – kaže Ivan Ristić.

U drugoj polovini oktobra i prvoj polovini novembra očekuje nas hladniji period. Jutarnje temperature će biti od 5 do 10 stepeni, dnevne maksimalne između 10 i 15 stepeni, u pojedinim danima biče maglovito pogotovo u kotlinama i rečnim dolinama, gde se magla može zadržati veći deo prepodneva. Očekuje se kiša povremeno, na planainama po neka pahulja.

U drugoj polovini novembra, sa jačim prodorom hladnog arktičkog vazduha biće i puno padavina, uglavnom kiše, na planinama sneg. Sneg se krajem novembra očekuje i u nižim predelima južnije od Save i Dunava, ali nije isključeno prema trenutnim modelima da bude tako i u Beogradu. Najniže temperature krajem novembra biće od -2 do 5 stepeni, a maksimalne od 3 do 8 stepeni.

– U decembru će vreme biti promenljivo i sve više će ličiti na pravo zimsko. Početkom i sredinom meseca očekujemo dva kraća otopljenja sa maksimumima od oko 10 stepeni kao uvod u dolazak hladnog fronta koji će doneti sneg u većem delu zemlje i pad temperature na oko nula stepeni. Krajem decembra će doći do stvaranja snežnog pokrivača, tako da je velika šansa da dočekamo posle ko zna koliko godina Novu godinu u pravom zimskom ambijentu sa snežnim pokrivačem – kaže meteorolog Ristić.

Januar i februar, prema sadašnjoj prognozi prof. dr Valjarevića i Ristića, biće pravi zimski meseci. Povremeno će padati sneg, a najviša dnevna temperatura biće od 0 do 5 stepeni, dok će minimalna temperatura pojedinim danima biti do -10 stepeni.

– Kraj zime i otopljenje stiže nam krajem februara i početkom marta. Definitivno bi ova zima mogla da bude najhladnija u poslednjih 10 godina. Ako opstane ova cirkulacija velike su šanse za povratak zime kakva je bila nekada, 60-70-tih godina prošlog veka – tvrdi Ristić.

Sagovornici “Blica” pokušali su da objasne koliko je ova prognoza relevantna i pouzdana.

– Nijedna metoda, tako ni moja, nije savršena. Međutim, ova metoda je dala rezultate kada sam radio dugoročne modele za prošle dve sezone, jesen – zima, proleće – leto, 2021/ 2022. i 2022/2023. godinu. Ovo je najveći test za moju metodu, a zahvalan sam Ivanu Ristiću koji mi je pomogao da je nadogradimo i usavršimo da bude još preciznija i bolja zahvaljujući njegovoj intuiciji i znanju kao meteorologa. Video sam da je u poslednjih devet godina, neko je preneo 10, ali ja bih se zadržao na devet, došlo do pojavljivanja jedne cirkulacije koja mi se nije pojavljivala na prethodnim satelitskim snimcima. To je skandinavska cirkulacija i nisam prošli put zapazio prodor arktičke cirkulacije (AO), a ona mi je dala intuiciju da će ova zima biti hladnija nego prethodnih devet – kaže za “Blic” prof. dr Valjarević.

– Čim je jači mraz počinju i problemi. Stariji ljudi će osećati možda pritisak u grudima, hladan vazduh može da preseče. Može da bude nezgodno i svi treba da se pazimo, pogotovo što smo zaboravili kako uopšte izgleda prava zima. Prošle zime samo nekoliko dana je bilo minus i baš je bilo nezgodo, a sada ako bude kako pokazuju modeli biće teško. Mogu srčani bolesnici da budu u problemu, ali svi treba da se prilagodimo ovoj promeni. Temperatura kada padne na -10 i više, koliko god godina da imate, boleće vas sinusi. Dakle, rizici su veliki, treba da se čuvamo i utopljavamo adekvatnom garderobom -upozorava Ivan Ristić.