TEMPERATURE OKEANA NAJVIŠE U POSLEDNJIH 400 GODINA: “Egzistencijalna pretnja” za jedno od najvećih prirodnih čuda Zemlje

Ekstremne temperature okeana iz 2017, 2020. i 2024. godine – najviše u poslednjih četiri veka – izazvane su ljudskim uticajem na klimatski sistem, sugeriše novo istraživanje.

Ova generacija će verovatno biti svedok propasti australijskog Ikoniskog Velikog koralnog grebena, osim ako se ne preduzmu brze, koordinisane i ambiciozne akcije na globalnom nivou kako bi se obrnuli efekti klimatskih promena, upozorava nova studija, piše Srbija Danas.

Naučnici su do ovog zaključka došli nakon analize nedavnih trendova temperature površinskog mora. Otkrili su da su ekstremne temperature okeana zabeležene između januara i marta 2017, 2020. i 2024. godine bile najviše u poslednjih 400 godina. Ovi ekstremi, koji su izazvani antropogenim uticajem na klimatski sistem, predstavljaju „egzistencijalnu pretnju“ ekosistemu grebena. Smešten u blizini obale Kvinslenda, greben je najveći na svetu. Pokriva površinu od oko 344.400 kvadratnih kilometara (133.000 kvadratnih milja), više od Velike Britanije i Irske zajedno.

Bledenje korala nastaje kao odgovor na stres izazvan porastom temperatura okeana, što odvraća alge od koralnih grebena, uzrokujući da grebeni izgube svoje živopisne boje. Iako bledenje nije direktno povezano sa smrću korala, sve učestaliji i intenzivniji stresovi od toplote čine korale podložnijim bolestima, usporavajući njihov oporavak i ograničavajući njihovu sposobnost razmnožavanja.

Naučnici sa univerziteta širom Australije rekli su u radu objavljenom u sredu u naučnom časopisu Nature da je pri ovakvom tempu greben u opasnosti da doživi „nepovoljno bledenje korala gotovo svake godine.“ Ovo, kažu, „dalje preti ekološkoj funkciji i izuzetnoj univerzalnoj vrednosti jednog od najvećih prirodnih čuda Zemlje.“

Nedavne velike morske toplinski talasi doveli su do sve češćih i ozbiljnijih masovnih bledenja širom sveta, pri čemu prirodni procesi oporavka grebena ne uspevaju da drže korak.

U martu je Autoritet Velikog koralnog grebena saopštio da su avioni pregledali preko 300 grebena u obalnim, srednjim i otvorenim područjima i potvrdili da „široko rasprostranjeno, često nazvano masovno, bledenje korala se odvija“ širom grebena. Mesec dana kasnije, Nacionalna uprava za okeane i atmosferu SAD (NOAA) i Međunarodna inicijativa za koralne grebene (ICRI) potvrdili su da svet prolazi kroz četvrto globalno bledenje korala. To je drugo u poslednjih deset godina. Među 53 pogođene oblasti su Florida, države Istočnog tropskog Pacifika uključujući Meksiko, El Salvador, Kostariku, Panama i Kolumbiju, i Australija.

Prema najnovijem izveštaju Globalne mreže za monitoring koralnih grebena (GCRMN), svet je izgubio otprilike 14% korala od 2009. godine.

Koralni grebeni su izuzetno važni ekosistemi koji postoje u više od 100 zemalja i teritorija i podržavaju najmanje 25% morskih vrsta. Oni su ključni za očuvanje ogromne i međusobno povezane mreže morske biodiverziteta i pružaju ekološke usluge koje su procenjene na do 9,9 triliona dolara godišnje. Ponekad se nazivaju „kišne šume mora“ zbog svoje sposobnosti da funkcionišu kao rezervoari ugljen-dioksida apsorbujući višak CO2 u vodi.

Zabrinjavajući trendovi

Do juna, temperature površinskog mora obarale su rekorde svaki mesec tokom 15 uzastopnih meseci. Iako je toplo razdoblje završeno prošlog meseca, očekuje se da će se zagrevanje nastaviti.

Prema novoj studiji, čak i ako se ispune svi trenutni međunarodni klimatski ciljevi, globalna prosečna površinska temperatura i dalje će se povećati između 1,9°C i 3,2°C iznad predindustrijskog nivoa do kraja veka. Ali čak i ako bismo ograničili globalno zagrevanje na 1,5°C, kritični prag utvrđen 2015. godine kao deo Pariškog sporazuma, 70-90% svetskih grebena bi i dalje „verovatno“ bilo izgubljeno globalno.

Do sada se svet zagrejao za 1,2°C u poređenju sa predindustrijskim vremenima. Ipak, podaci IPCC-a sugerišu da 20-40% globalne ljudske populacije živi u oblastima koje su do decenije 2006–2015 već iskusile zagrevanje od više od 1,5°C u barem jednoj sezoni. Prema podacima UN-a, svaki porast globalne temperature od 0,5°C (0,9°F) izazvaće uočljive povećanja u učestalosti i ozbiljnosti toplinskih ekstremnih događaja, jakih padavina i regionalnih suša.