CRNA UPOZORENJA NA EKSTREMNE VRUĆINE: Klimatske promene utiču na milijarde ljudi, a biće samo gore – da li bi ovo moglo da spasi ljudske živote?!

Zbog povećanja intenziteta ekstremnih vrućina, koje su posledica klimatskih promena, gradovi širom sveta počeli su da testiraju sisteme upozorenja i adaptivne mere kako bi zaštitili pojedince, s različitim rezultatima.

Ekstremne vrućine, koje su direktna posledica klimatskih promena, brzo se šire širom sveta, utičući na milijarde ljudi. Sa upozorenjem Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) da će dalje zagrevanje povećati intenzitet, učestalost i trajanje toplotnih talasa, gradovi su počeli da testiraju sisteme upozorenja i druge adaptivne mere kako bi zaštitili pojedince, s različitim rezultatima.

Klimatske promene pojačavajuju intenzitet ekstremnih vrućina širom sveta. Prema nedavnoj analizi neprofitne organizacije Climate Central, između maja 2023. i maja 2024. godine, procenjuje se da je 6,3 milijarde ljudi – otprilike 4 od 5 osoba na svetu – doživelo najmanje mesec dana u kojem su temperature u njihovim oblastima bile smatrane abnormalno visokim. Neprofitna organizacija utvrdila je da su klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem učinile ovu ekstremnu vrućinu najmanje dva puta verovatnijom, piše Srbija Danas.

Vrućina pogađa sve i postaje sve teže ignorisati je, posebno za one koji žive u urbanim sredinama. Studija iz 2021. godine zaključila je da bi do kraja veka gradovi mogli biti topliji za do 4,4°C, u zavisnosti od scenarija emisija. Srećom, mnogi gradovi preduzimaju mere u vezi s tim problemom, uvodeći strategije kako bi upozorili svoje stanovnike na rizike koje nosi ekstremna vrućina, ublažili potencijal daljeg zagrevanja i prilagodili se vrućinama koje se više ne mogu sprečiti.

Od sistema ranog upozoravanja, hitnih i akcijskih planova za zdravlje tokom vrućina do arhitektonskih intervencija, Earth.Org istražuje kako se gradovi štite od ove tihe i smrtonosne pretnje.

Upozorenje: Ekstremna vrućina!

Ovo leto, s rekordnim temperaturama, donelo je naslove prepune izveštaja o milionima ljudi pod upozorenjima na vrućine.

Sistemi za upozoravanje na vrućine su ključni alati dizajnirani da upozore zajednice na nadolazeće toplotne talase i ekstremne vremenske događaje. Koriste se u stotinama gradova širom sveta, od Las Vegasa do Hong Konga, kako bi upozorili i pružili smernice stanovnicima i lokalnim vlastima kada temperature dostignu opasne nivoe. Građanima se često savetuje da ostanu rashlađeni i hidrirani, da potraže sklonište u klimatizovanim prostorijama i izbegavaju naporne aktivnosti na otvorenom. Istovremeno, relevantni lokalni odseci se obaveštavaju o potrebi preduzimanja preventivnih mera kao što su otvaranje privremenih skloništa i centara za hlađenje.

U svetu koji se zagreva, ovi sistemi za upozoravanje su od ključne važnosti. Ali, mogu li oni spasiti živote?

Iako ne postoji jednostavan odgovor, prošli događaji pokazali su da sama upozorenja nisu dovoljna da nadoknade nepripremljenost društava za toplotne udare.

Godine 2021. upozorenja nisu bila dovoljna da spreče stotine smrtnih slučajeva na severozapadu Pacifika. Između 27. juna i 3. jula, 441 osoba je preminula zbog ekstremnih vrućina. Severozapad, poznatiji po oblačnom nebu i blagim kišama, relativno je nepripremljen za ekstremne temperature. To se ogleda u neadekvatnoj infrastrukturi i slabom razumevanju rizika, čija kombinacija može biti fatalna.

Slično tome, Velika Britanija, zemlja koja se tradicionalno ne povezuje sa povoljnim vremenom, tek sada počinje da oseća posledice globalnog zagrevanja. Njihova nacionalna meteorološka agencija, Met Office, izdala je prvo crveno upozorenje na „ekstremnu vrućinu” u julu 2022. godine, kada je temperatura prvi put u zabeleženoj istoriji dostigla 40°C. Vlada je proglasila nacionalnu vanrednu situaciju; međutim, stvarnost je takva da niko nije bio pripremljen.

Bio je to pravi izazov – rekla je Renee Salas, lekarka hitne medicine u Massachusetts General Hospital i na Harvard Medical School, prisetivši se toplotnog talasa. – Navikli smo na sivo, oblačno vreme, generalno prosečna temperatura u julu je 20°C. I tako je bilo veoma teško komunicirati ljudima da ‘ovo nije vreme za plažu, park ili uživanje u sladoledu’. Ako pripadate grupi koja može biti ranjiva, ako ste stariji ili imate određene prethodne zdravstvene probleme, ovo je zaista veoma opasno.

Zvanične procene stavljaju broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinama tog leta na 2.985, ali nema sumnje da je stvarni broj bio mnogo veći.

Kada odete u bolnicu sa stanjem povezanim sa vrućinom, to se ne upisuje u vaš izveštaj o smrti kao da ste umrli zbog toplotnog talasa. To je nešto drugo… kardiovaskularni događaj ili nešto slično – objasnila je Salas.

Barijere u komunikaciji i ograničen pristup tehnologiji, posebno za ranjive populacije kao što su stariji, domaćinstva sa niskim primanjima i beskućnici, predstavljaju neka od najočiglednijih izazova s kojima se vlasti suočavaju u vezi sa sistemima za upozoravanje na vrućine. Problem je posebno izražen u zemljama sa niskim prihodima, koje zaostaju u pogledu povezanosti. Sa više od 2,6 milijardi ljudi – gotovo 32% svetske populacije – koji još uvek nemaju pristup internetu, takvi kanali mogu dostići samo određeni deo populacije.

Da li bi trebalo da imenujemo toplotne talase?

Pored problema sa povezanošću, još jedan izazov u efikasnoj komunikaciji rizika od vrućina je što ljudi često potcenjuju ili ne razumeju u potpunosti te rizike. To je posebno tačno, kako je Salas istakla, u mestima poput Velike Britanije, koja nisu navikla na takve uslove. Da bi se poboljšalo razumevanje i povećala pripremljenost, neki su predložili da se toplotni talasi tretiraju kao bilo koji drugi ekstremni vremenski događaj.

Toplotni talasi su vremenski događaj koji treba tretirati sa ozbiljnošću koju zaslužuju i drugi vremenski događaji -rekao je Andrew Mackenzie za Bloomberg u avgustu. Mackenzie je pomoćnik direktora za strategiju i spoljnu saradnju u Physiological Society, jednoj od mnogih organizacija koje su u poslednjim mesecima apelovale na meteorologe da počnu da imenuju toplotne talase, baš kao što to čine sa uraganima i tajfunima.

U 2022. godini, španski grad Sevilja, najtopliji grad u kontinentalnoj Evropi, testirao je ovu ideju imenujući šestodnevni toplotni talas „Zoe“. Studija objavljena ranije ove godine, koja je pregledala efikasnost Seviljinog eksperimenta, zaključila je da se oko 6% ispitanika, dva meseca nakon događaja, sećalo imena toplotnog talasa. Takođe su pokazali bolje razumevanje rizika i bili su skloniji da preduzmu mere kako bi se zaštitili tokom vrućinskog talasa i da veruju u odgovor svoje vlade, pokazala je studija.

Sve bi trebalo da bude na stolu da bi se spasili životi – rekla je suautorka studije Kathy Baughman McLeod.

Zaštita radnika

Kako se letnje vrućine pojačavaju i toplotni talasi postaju duži, hitno je potrebno zaštititi one koji su posebno ugroženi. Jedna od veoma ranjivih grupa su radnici na otvorenom, koji su izloženi visokim temperaturama tokom dužih perioda.

Neke vlade imaju smernice za planiranje rada tokom hladnijih delova dana, obezbeđivanje pristupa zasenjenim oblastima i podsticanje čestih pauza za hidrataciju i hlađenje. Međutim, potrebno je učiniti više.

Hong Kong, gde se letnje temperature kreću u rasponu od 32-35°C uz visoke nivoe vlažnosti tokom meseci, uveo je sisteme za stres od vrućine kako bi zaštitio radnike na otvorenom. Trostepeni sistem (Amber, Crveni i Crni) je dizajniran da „pomogne poslodavcima i zaposlenima da bolje razumeju nivo stresa od vrućine dok rade na otvorenom ili u zatvorenim prostorima bez klima uređaja.“ Rezultati su bili mešoviti.

U julu, nevladina organizacija iz Hong Konga pozvala je vladu da preispita svoj sistem upozoravanja na stres od vrućine na radu, nakon što su desetine intervjua sa uličnim čistačima i drugim radnicima na otvorenom otkrile da je 90% njih doživelo umor, žeđ, glavobolje, vrtoglavicu, porast telesne temperature i mučninu dok su radili, uprkos tome što su poslodavci pružali prenosive ventilatore, odeću i vodu. Do 14. jula, kada je izveštaj objavljen, Hong Kong je već izdao upozorenje na stres od vrućine na radu u amber boji 96 puta.

Mnogi od ispitanika koji su doživeli toplotni udar sugerisali su da efekti dugotrajne izloženosti ekstremnim vrućinama nisu adekvatno odraženi u sistemu upozoravanja, koji često ostavlja amber upozorenje na snazi nekoliko sati. Chloe Au, socijalna radnica za savez, izjavila je da bi umesto toga trebalo da se izda crveno upozorenje.

Radnici na otvorenom u Hong Kongu nisu jedini u ovoj situaciji. U junu, britanski sindikati pozvali su vladu da usvoji novu zakonsku maksimalnu temperaturu od 30°C na poslu. U trenutku pisanja, Velika Britanija ima propise koji postavljaju minimalnu temperaturu za zatvorene radne prostore, ali ne i maksimalnu temperaturu.

Rad u neizdrživim uslovima može biti nepodnošljiv i opasan – stoga obratite pažnju na one u pregrejanih radnjama, pekarskim kancelarijama ili onima koji rade na otvorenom pod direktnim suncem, – rekao je generalni sekretar Trades Union Congress (TUC) Paul Nowak. -Zatvoreni radni prostori treba da budu hladni, uz opuštene dress code-ove i fleksibilno radno vreme kako bi se iskoristili najhladniji sati dana. A poslodavci moraju osigurati da radnici na otvorenom budu zaštićeni redovnim pauzama, velikim količinama tečnosti, puno krema za sunčanje i odgovarajućom zaštitnom odećom.

Nowak je rekao da se radnici „teško nose” sa uslovima i pozvao vladu da poboljša zakon, uloži u otpornost i preduzme klimatske akcije dok ekstremne vrućine postaju „norma.”

Preoblikovanje gradova: Rad u toku

Gradovi počinju da se transformišu i razvijaju sa dugoročnom perspektivom kako bi se prilagodili ovoj „novoj normi.“Glavni problem sa kojim se urbane oblasti suočavaju je nedostatak zelenih površina. U gradovima sa visokim gustinama kao što je Hong Kong, propusna vegetacija postepeno se zamenjuje nepropusnim betonom za nebodere i infrastrukturu. Nije tajna da beton čini gradove toplijim: izmenjena površina tla, kao što su tamni asfalt i krovovi, zadržava više toplote – fenomen poznat kao efekat urbanog toplotnog ostrva (UHI).

Analiza koju je sproveo Climate Central u 44 velika američka grada, koji zajedno imaju 74 miliona stanovnika, pokazala je da oko 55% njih živi u područjima popisa koja osećaju barem 8°F (približno 4,4°C) više toplote zbog lokalne izgrađene sredine. Studija je zaključila da oko 80% američke populacije živi u gradovima gde efekat urbanog toplotnog ostrva može pogoršati ekstremne vrućine.

Strategije za ublažavanje toplote fokusiraju se na hlađenje urbanih sredina kroz promišljeno planiranje i dizajn. Najočigledniji pristup, koji se pokazao kao efikasan, je povećanje vegetacije sadnjom drveća i unapređenjem zelenih površina.

Gradovi poput Singapura su prvi rukom osetili koristi od ovog pristupa. Grad, koji je primer održivog urbanog planiranja, uspešno je ohladio velike površine sadnjom više od 7 miliona drveća i stvaranjem više od 300 parkova i vrtova. Slično tome, grad Utrecht u Holandiji je poboljšao svoju zelenu pokrivač instaliranjem zelenih krovova na više od 300 autobusnih stajališta.

Dok su zelene površine i povećana senka i dalje najefikasniji načini za rešavanje urbanog toplotnog problema, druge intervencije su pokazale obećavajuće rezultate.

Los Anđeles, gde je otprilike 45% populacije izloženo bar 8°F (približno 4,4°C) većoj toplini zbog izgrađene sredine, aktivno testira hladni asfalt od 2017. godine. Hladni asfalt ima reflektujući premaz koji pomaže da se reflektuje, umesto da apsorbuje, sunčevu svetlost.

Istraživanje sprovedeno u gradu tokom leta 2022. pokazalo je da su u područjima prekrivenim hladnim asfaltom tokom ekstremnog toplotnog događaja, temperature vazduha bile do 3,5°F (1,9°C) niže u odnosu na susedna područja. Tokom sunčanih dana, temperature vazduha su smanjene za do 2,1°F (1,2°C); noću, bile su do 0,5°F (0,3°C) niže. Premaz je takođe smanjio temperature površine za do oko 10°F (5,6°C).

Los Anđeles je preduzeo druge proaktivne mere za zaštitu svojih građana od toplote, uključujući postavljanje više od 170 centara za hlađenje – javnih objekata kao što su biblioteke, škole, centri zajednice ili skloništa koja nude klimatizovane prostore, vodu i informacije za ljude koji treba da pobegnu od vrućine, posebno za one koji nemaju pristup hlađenju kod kuće.

Centri za hlađenje mogu spasiti živote, ali imaju svoje ograničenja.

Centri za hlađenje su u redu sve dok možete da dođete do njih – rekao je Larry Kalkstein, glavni savetnik za nauku o toplini u Arsht-Rockefeller Foundation Resilience Center, dodajući da su oni samo „privremeno rešenje.“

Pregled iz 2017. godine o primeni centara za hlađenje koji je sproveo Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) zaključio je da je njihova efikasnost „nejasna.“ Analiza je pokazala da najranjiviji ljudi na toplinu ne koriste uvek ove centre. Ponovo su krive barijere u komunikaciji i loše razumevanje.

Nema ispravnog ili pogrešnog

Svaki grad se suočava s jedinstvenim izazovima koji su pogođeni faktorima kao što su geografija, klima, infrastruktura i socio-ekonomski uslovi. Na primer, gusti urbani prostori mogu se boriti sa toplotnim ostrvima zbog visokih koncentracija betona i ograničenih zelenih površina, dok obalski gradovi mogu imati problema sa povišenom vlažnošću.

Sistemi upozoravanja mogu pružiti obaveštenja u stvarnom vremenu o ekstremnim toplotnim događajima, omogućavajući građanima da preduzmu preventivne mere, dok mere prilagođavanja – kao što su povećanje urbane zelenila, poboljšanje materijala za gradnju radi otpornosti na toplinu i unapređenje javnog prevoza – mogu ublažiti uticaje toplote na duži rok.

Ne postoji univerzalno rešenje za borbu protiv urbane toplote, i kombinacija sistema upozoravanja i prilagođenih mera prilagođavanja ostaje najefikasniji izbor.

Istraživanja pokazuju da gradovi koji usvajaju višenamenski pristup ne samo da smanjuju zdravstvene rizike povezane s toplinom, već i poboljšavaju otpornost zajednice na buduće klimatske izazove. Integrisanjem lokalnih podataka i povratnih informacija zajednice, urbanisti mogu razviti strategije koje su odgovorne na specifične potrebe, osiguravajući da svi građani budu bolje zaštićeni od negativnih efekata rastućih temperatura.