Naučnici upozoravaju: Klimatske promene podstiču širenje malarije komarcima

Kako se planeta zagreva, komarci se polako sele prema višim nadmorskim visinama.

Opseg temperature gde komarci koji prenose malariju napreduju, podiže se u nadmorskoj visini.

Istraživači su pronašli dokaze o ovoj pojavi od tropskih visoravni Južne Amerike do planinskih i gusto naseljenih područja istočne Afrike.

Naučnici sada brinu da bi ljudi koji žive na područjima koja su nekada bila nepogodna za ove insekte, uključujući padine planine Kilimandžaro i planine istočne Etiopije, mogli biti opet izloženi bolesti.

-Kako se zagreva na većim nadmorskim visinama zbog klimatskih promena i svih ovih drugih ekoloških promena, komarci mogu preživeti na višim planinskim područjima – rekla je Manisha Kulkarni, profesorka i istraživač koja proučava malariju u subsaharskoj Africi na Univerzitetu u Otavi.

Kulkarni je predvodila istraživanje koje je objavljeno 2016. godine, a koje je otkrilo da se stanište komaraca koji prenose malariju proširilo na području visokih nadmorskih visina oko planine Kilimandžaro za stotine kvadratnih kilometara u samo 10 godina.

S’ druge strane, niže nadmorske visine postaju previše vruće za ove insekte.

Slični slučajevi zabeleženi su i na drugim mestima.

Na primer, istraživači su 2015. godine primetili da su domaće havaške ptice bile prisiljene da napuste staništa na nižim nadmorskim visinama, jer su komarci koji prenose ptičju malariju polako migrirali prema njihovoj teritoriji.

Međutim, s’ obzirom na to da je 96% smrtnih slučajeva od malarije zabeleženo u Africi 2021. godine, većina istraživanja o ovom trendu sprovodi se upravo tamo.

Region koji je Kulkarni proučavala, a koji se povećava u broju stanovnika, nalazi se blizu granice Tanzanije i Kenije.

Ove dve zemlje zajedno su odgovorne za 6% svih smrtnih slučajeva od malarije u svetu tokom 2021. godine.

Globalan broj smrtnih slučajeva od malarije je opao za 29% između 2002. i 2021. godine, jer su zemlje preduzele agresivnije taktike u borbi protiv ove bolesti.

Međutim, brojke i dalje ostaju visoke, posebno u Africi, gde deca mlađa od 5 godina čine 80% svih smrtnih slučajeva od malarije.

Najnoviji izveštaj Svetske zdravstvene organizacije o malariji zabeležio je 247 miliona slučajeva malarije tokom 2021. godine – Nigerija, Demokratska Republika Kongo, Uganda i Mozambik su sami odgovorni za gotovo polovinu tih slučajeva.

-Direktna veza između klimatskih promena i širenja, ili promene distribucije komaraca je stvarna – rekao je Doug Norris, stručnjak za komarce na Bloomberg školi za javno zdravlje Univerziteta Džons Hopkins, koji nije bio uključen u istraživanje.

Ipak, ostaje neizvesnost u vezi sa obimom uticaja promene populacija komaraca na ljude u budućnosti.

Nedavno istraživanje Univerziteta Džordžtauna koje je istraživalo kretanje komaraca na području cele subsaharske Afrike takođe je otkrilo da se vektori pomeraju na više nadmorske visine brzinom od 6,5 metara svake godine.

Norris je dodao da su komarci izbirljivi u vezi sa svojim staništima, a različite vrste komaraca koje prenose malariju imaju različite preferencije u vezi sa temperaturom, vlažnošću i količinom padavina.

–Dodatni faktor je i borba protiv malarije putem mreža za krevete, insekticida i drugih sredstava, što otežava pripisivanje bilo kog pojedinačnog trenda klimatskim promenama – rekao je Norris.

Džeremi Herren, koji proučava malariju u Međunarodnom centru za fiziologiju i ekologiju insekata u Nairobiju, rekao je da postoje dokazi da klimatske promene već utiču na to gde populacije komaraca odlučuju da žive, međutim, rekao je da je i dalje teško predvideti kako će se malarija širiti.

Na primer, u Keniji, Herren je rekao da su istraživači dokumentovali “masovne promene” u prisustvu malarije kod komaraca.

Vrsta koja je nekada bila dominantna sada je gotovo nemoguće pronaći, rekao je, ali te promene verovatno nisu posledica klimatskih promena, dodao je, napominjući da je upotreba mreža sa insekticidima jedno od objašnjenja za tu promenu.

–Uopšteno govoreći, komarci se brže razvijaju u toplijim uslovima – dodao je Norris.

Promena klime ne samo da uzrokuje porast temperatura, već i stavlja komarce u povoljniji položaj.

Komarci uspevaju u ekstremnim uslovima koji se češće javljaju zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem.

Duže kišne sezone mogu stvoriti bolja staništa za komarce, koji se razmnožavaju u vodi, međutim, suše mogu isušiti ta staništa, ali podstiču ljude da skladište vodu u kontejnerima, što stvara savršena mesta za razmnožavanje komaraca.

Na primer, izbijanje bolesti čikungunja, još jedne bolesti koju prenose komarci, između 2004. i 2005. godine povezano je sa sušom na obali Kenije iz tih razloga.

Istraživači su takođe mogli povezati smanjenje broja slučajeva malarije na visoravnima Etiopije početkom 2000-ih sa padom temperatura koji se dogodio u isto vreme.

Obrazac vremenskih prilika u prethodnim godinama usporio je efekte globalnog zagrevanja.

Studija sa Univerziteta u Illinoisu potvrdila je vezu između malarije i temperatura, odnosno klimatskih promena.

Kada su temperature niže, primećeno je smanjenje broja slučajeva malarije, bez potrebe za intervencijom, što pokazuje uticaj temperature na širenje bolesti.

Istraživači su takođe primetili da se brojnost populacije komaraca povećava tokom toplijih godina.

U sredinom 2000-ih, temperature su ponovno počele da rastu, ali zdravstveni zvaničnici su istovremeno pojačali napore u suzbijanju malarije na visoravnima Etiopije, što je dovelo do smanjenja broja slučajeva bolesti.

Etiopsko ministarstvo zdravlja sastavilo je plan za eliminaciju malarije do 2030. godine, ali autori tog plana su ukazali na pretnje koje mogu ugroziti ostvarenje tog cilja, uključujući promene u populaciji, nedostatak finansiranja, pojavu novih vrsta komaraca i klimatske promene.