Dugoročna vizija: Finska stvara tunel koji će čuvati nuklearni otpad za generacije koje dolaze!

Finska uskoro postaje prva zemlja u kojoj će nuklearni otpad biti zakopan duboko pod zemljom.

Projekt pod nazivom “Onkalo”, što na finskom jeziku znači pećina, ili udubljenje, je ogroman tunel koji je građen u poslednjih 20 godina na ostrvu Olkiluoto na jugozapadu zemlje, na dubini od 450 metara unutar stene.

Ovo postaje prvo stalno skladište za istrošeno nuklearno gorivo na svetu.

Na ostrvu Olkiluoto postoje tri nuklearna reaktora koji proizvode 33% električne energije u Finskoj, dok su još dva reaktora smeštena na južnoj obali u Loviisu.

Treći reaktor, pokrenut ove godine, predstavlja prvi novi reaktor koji je obezbedio struju u zapadnoj Evropi u poslednjih 15 godina.

Gradnja Onkala tunela koštala je milijardu evra i očekuje se da će početi sa radom za oko dve godine.

Ovaj projekat je dobio odobrenje i pohvale Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), koja je pozdravila ideju geološkog odlagališta za radioaktivni nuklearni otpad visokog nivoa, a Finska je prva koja je takav projekat sprovela u delo.

Druga razvijene zemlje, poput Velike Britanije, SAD-a, Švedske, Francuske i Kanade, takođe traže slična rešenja za odlaganje nuklearnog otpada, ali Finska je najmanje deset godina ispred svih ostalih u implementaciji ovog važnog projekta.

Onkalo je projekt koji je napravljen da bi se u njega skladištilo nuklearni otpad visokog nivoa radioaktivnosti koji ostaje opasan tokom vremenskog perioda koji je teško pojmiti za ljude.

Međutim, postojanje ovog skladišta izaziva debate o tome da li je Finska zaista pronašla trajno rešenje za nuklearni otpad i može li se garantovati njegova bezbednost u dalekoj budućnosti.

Nuklearna energija trenutno čini oko 10% svetske električne energije i zbog svog niskog sadržaja ugljenika, mnogi je vide kao važnog igrača u borbi protiv klimatskih promena.

Ipak, upotreba nuklearne energije i dalje izaziva kontroverze u mnogim zemljama zbog visokih troškova i dugog vremena izgradnje, kao i zbog zabrinutosti oko bezbednosti nuklearnih reaktora i načina postupanja sa nuklearnim otpadom.

I dok se neke zemlje, poput SAD-a i Velike Britanije, opredeljuju za izgradnju novih reaktora, ili unapređenje postojećih kako bi povećale kapacitet, druge zemlje kao što su Indija, Kina i Rusija planiraju značajna proširenja u nuklearnoj energetici.

Izazov ostaje u pronalaženju sigurnog i trajnog rešenja za ogromne količine istrošenog goriva i radioaktivnog otpada koji se gomila i predstavlja pretnju po životnu sredinu i ljudsko zdravlje tokom stotina hiljada godina.

Bezbedno upravljanje ovim otpadom postaje jedan od najvećih problema u vezi sa nuklearnom energijom.

Prema proceni Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) iz 2016. godine, širom sveta se nalazi oko 260.000 tona istrošenog nuklearnog goriva, većina u privremenim skladištima na lokacijama nuklearnih reaktora.

Oko 70% tog goriva se nalazi u rezervoarima za skladištenje, dok je ostatak smešten u kontejnerima od betona i čelika poznatim kao “suve bačve”.

Sve ovo ukazuje na to da je situacija sa nuklearnim otpadom daleko od idealne i da se ne može održavati beskonačno.

Nastavak istraživanja i razvoj sigurnih načina za upravljanje ovim opasnim materijalom ostaje izuzetno važan kako bi se obezbedila održiva i bezbedna upotreba nuklearne energije u budućnosti.