Nemačka gradi svoju prvu rafineriju litijuma u Biterfeldu

Evropa je zavisna od Kine kada je reč o litijumu, zbog čega se u Nemačkoj gradi prva i verovatno najveća rafinerija za preradu te sirovine na Starom kontinentu.

Kako piše Dojče vele Evropa na putu ka “zelenoj budućnosti” ima problem – industriji su potrebne sirovine, a da bi se napredovalo u proizvodnji baterija, sirovine kao što je litijum od suštinskog su značaja.

Međutim, navodi se, hemijska prerada sirovina u materijale pogodne za baterije je komplikovana i zato bi nova litijumska rafinerija u Biterfeldu na istoku Nemačke mogla da postane ključ za nove lance snabdevanja i prva te vrste u Evropi.

Trenutno, u frankfurtskoj laboratoriji kompanije “AMG litijum”, hemičari testiraju i prate procese koje su razvili za preradu litijum-hidroksida, traže načine za uklanjanje nečistoća iz sirovine, a ono što smisle u laboratoriji, kasnije će se reprodukovati u industrijskom procesu.

Dojče vele piše da prerada litijuma u toj firmi počinje u Brazilu, iskopavanjem spodumena, vrste kamena koji sadrži dragoceni litijum, a koji se u Brazilu drobi i prerađuje.

“U prvoj fazi, brodom šaljemo spodumen-koncentrat u Kinu. Razlog za to je što za sada nema druge rafinerije koja može da preradi taj materijal”, objašnjava za DW Štefan Šreder predsednik upravnog odbora firme “AMG litijum”.

Dodaje da se zatim iz Kine tehnički nedovršen proizvod vraća nazad u nemački Biterfeld, gde se prerađuje do konačnog kvaliteta potrebnog za baterije, što je mesto gde bi trebalo da bude podignuta nova rafinerija.

“AMG litijum” tu priprema industrijsku proizvodnju, između ostalog i zato što tu ima mesta za planirano širenje pogona, a još uvek se finalizuju detalji verovatno najveće litijumske rafinerije u Evropi.

Ta rafinerija će u početku proizvoditi čak 20.000 tona litijum-hidroksida godišnje.

Međutim, zbog pada cena litijumskih proizvoda, investiranje je postalo teže.

“Trenutno su ljudi veoma oprezni kada je reč o ulaganju novca u litijumske projekte. Na aktuelnom nivou cena teško je opravdati investiciju” kaže Šreder.

Za ovo postrojenje AMG je dobio 5,5 miliona evra od nemačke pokrajine Saksonije-Anhalt, navodi DW i dodaje da i neke druge evropske vlade žele da obezbede subvencije za izgradnju sopstvene infrastrukture za preradu važne sirovine.

Kako se dalje navodi, nedavno je stupio na snagu Evropski zakon o tzv. kritičnim sirovinama, koji bi trebalo da smanji zavisnosti EU u lancima snabdevanja i u kome se postavlja cilj da se u Evropskoj uniji do 2030. godine 10 odsto materijala vadi, 40 odsto prerađuje i 15 odsto reciklira, a plan je da nikad više od 65 odsto neke sirovine ne dolazi iz jedne jedine zemlje-snabdevača.

Dojče vele ističe da će litijumska rafinerija AMG u Nemačkoj verovatno doprineti postizanju tih ciljeva, kao i da su prvi ugovori sa kupcima širom Evrope već potpisani.