SAD razmatra “blokiranje Sunca” da bi ohladio Zemlju: Kako je to izvodljivo i da li zaista funkcioniše?

Izveštaj Bele kuće potvrđuje da je SAD otvoren za istraživanje modifikacije solarne radijacije, odnosno blokiranje sunca.

Zvuči kao nešto iz naučnofantastičnog romana, ali neki istraživači žele ohladiti Zemlju reflektujući sunčevu svetlost nazad u svemir.

Ova neobična ideja trenutno je popularna, nakon što su Sjedinjene Države izrazile interesovanje za istraživanje “modifikacije solarne radijacije” (SRM) kao mogućnost, kako se navodi u izveštaju Bele kuće.

Zastupnici tvrde da bi to moglo smanjiti razorne posledice klimatskih promena i čak ponovno zamrznuti polove.

-Izveštaj navodi da SRM pruža mogućnost značajnog hlađenja planete u roku od nekoliko godina – kako se navodi.

Ranije ove godine, nekoliko medijskih izvora takođe je izvestilo da su Ujedinjeni narodi zainteresovani da to “istraže”.

Ali koliko je ova tehnologija zaista izvodljiva – i šta su zapravo rekli Ujedinjeni narodi?

Kako blokiranje sunca može zaustaviti klimatske promene?

Tehnologije “blokiranja sunca”, poznate i kao “modifikacija solarne radijacije”, teoretski bi mogle ohladiti Zemlju reflektujući sunčevu svetlost nazad u svemir.

Jedna ideja uključuje ubrizgavanje čestica koje blokiraju sunce u gornju atmosferu.

Ovaj postupak poznat kao “ubrizgavanje čestica u stratosferu” podrazumevao bi da avioni raspršuju aerosol poput sumpor-dioksida u stratosferu.

Ova čestica bi reflektovala sunčevu svetlost nazad prema gore, stvarajući senku nad Zemljom.

Ova metoda već je delimično funkcionisala.

Kada je planinski vrh Pinatubo na Filipinima izbio 1991. godine, oslobodio je hiljade tona sumpor-dioksida, pa se globalna temperatura privremeno se smanjila za 0,5°C.

U septembru 2022. godine, istraživači sa Univerziteta Yale su tvrdili da bi ovaj postupak ubrizgavanja čestica hipotetički mogao ponovno zamrznuti polove.

Da li SAD i UN žele da istraže ovu tehnologiju?

Izveštaj Bele kuće potvrđuje da su Sjedinjene Države otvorene za istraživanje tehnologije modifikacije solarne radijacije (SRM).

-Program istraživanja naučnih i društvenih implikacija modifikacije solarne radijacije (SRM) omogućio bi donošenje bolje informisanih odluka o potencijalnim rizicima i koristima od SRM-a kao komponente klimatske politike, uz osnovne elemente smanjenja emisija gasova staklene bašte i prilagođavanja – navodi se u izveštaju.

Međutim, izveštaj takođe precizira da još uvek nije doneta odluka o “uspostavljanju sveobuhvatnog istraživačkog programa usmerenog na modifikaciju solarne radijacije”.

U februaru, nekoliko medijskih izvora izveštava o tome da UN želi “istražiti” ovu tehniku.

To bi se moglo shvatiti kao da je ova organizacija odobrila blokiranje sunca kao održivu metodu za borbu protiv klimatskih promena.

Međutim, nažalost za entuzijaste tehnologije, to nije slučaj.

Nedavni izveštaj Programa UN za životnu sredinu o SRM zaključuje da ovo trenutno nije realan ili mudar plan.

-UNEP se slaže s panelom da trenutno nije potrebno, izvodljivo, mudro, ili dovoljno sigurno sprovoditi tehnologije SRM-a u velikom obimu, s’ obzirom na ograničeno naučno razumevanje i neizvesnost o potencijalnim uticajima i neželjenim posledicama – izjavila je glavna naučnica UNEP-a, Andrea Hinwood.

-Ocenjivanje zaključuje da SRM ne može zameniti smanjenje emisija gasova staklene bašte – dodaje ona.

Ipak, ova organizacija ne isključuje potpuno ovu metodu, a izveštaj zaključuje da se njihova procena ove tehnike “može promeniti ukoliko klimatske akcije ostanu nedovoljne”.

Šta pokazuje istraživanje o zaštiti od sunca?

Istraživanje tehnike blokiranja sunčeve svetlosti donelo je raznolike rezultate.

Čak i strastveni zagovornici ove tehnike obično ističu da je prethodno neophodno smanjiti globalne emisije.

Izveštaj sa Univerziteta Yale predstavio je hipotetički plan za “prilagođavanje globalnog termostata”, prema rečima glavnog autora Wake Smith-a.

Ukoliko bi njihov plan bio primenjen, 125 aviona bi periodično raspršivalo čestice u atmosferi na geografskim širinama od 60 stepeni severno i južno – otprilike oko severne Aljaske i južnog vrha Patagonije.

Čestice bi se polako kretale prema polovima, ohlađujući Zemlju ispod za 2 stepena Celzijusa.

Autori ističu “potencijalnu globalnu korist” svog plana, koji bi koštao oko 11 milijardi dolara (11,3 milijarde evra).

-Postoji široko rasprostranjena i razumna strepnja u vezi sa primenom aerosola za hlađenje planete, ali ako bi se odnos rizika i koristi pokazao isplativim negde, to bi bilo na polovima – kaže Smith.

Međutim, ovaj plan nosi i druge potencijalne probleme.

Zahtevalo bi 175.000 letova za raspršivanje čestica svake godine, što bi oslobodilo milione tona gasova staklene bašte u atmosferu.

Wake Smith upozorava da se, kako bi se suočili sa klimatskim promenama, svet mora brzo smanjiti zavisnost od fosilnih goriva.

-Iako bi ovo moglo biti prekretnica u svetu koji se brzo zagreva, ubrizgavanje čestica u stratosferu samo tretira simptom klimatskih promena, ali ne i osnovnu bolest, to je aspirin, a ne penicilin. Nije zamena za dekarbonizaciju – kaže on.