ZAGAĐEN VAZDUH JE HLADNOKRVNI UBICA: Nova studija ga povezuje sa 135 miliona prevremenih smrti

Zagađenje vazduha, izazvano ljudskim faktorom ili drugim izvorima, kao što su šumski požari, povezano je sa oko 135 miliona prevremenih smrti širom sveta između 1980. i 2020. godine, prema studiji Singapurskog univerziteta.

Studija je jedna od najsveobuhvatnijih do sada u pogledu kvaliteta vazduha i klime, zasnovana na 40-godišnjim podacima kako bi se pružio pregled efekata finih čestica na zdravlje.

Problem finih čestica “povezan je sa oko 135 miliona prevremenih smrti širom sveta” između 1980. i 2020. godine, precizirao je univerzitet u saopštenju za javnost o studiji, koju je objavio časopis Environment International.

Fine čestice PM2,5 (manje od 2,5 mikrona u prečniku) su štetne po ljudsko zdravlje ako se udišu jer su dovoljno male da dospeju u krvni sistem. Dolaze iz vozila i industrijskih emisija, kao i iz prirodnih izvora kao što su požari ili olujne prašine.

Studija je otkrila da su ovi ljudi umrli mlađi od uobičajenog životnog veka od bolesti koje su se mogle lečiti ili sprečiti, uključujući moždani udar, bolesti srca i pluća i rak. Prema studiji vremenski fenomeni su pomogli da se broj ovih smrtnih slučajeva poveća za 14 odsto.

Azija ima “najveći broj preranih smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati zagađenju PM2,5” sa više od 98 miliona smrtnih slučajeva, uglavnom u Kini i Indiji, precizira ona. Pakistan, Bangladeš, Indonezija i Japan takođe imaju mnogo prevremenih smrti, tačnije između dva i pet miliona ljudi.

U istraživanju su učestvovali istraživači sa univerziteta u Hongkongu, Velikoj Britaniji i Kini. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, “kombinovani efekti zagađenja vazduha i vazduha u zatvorenom prostoru” povezani su sa 6,7 miliona prevremenih smrti svake godine širom sveta.