U aprilu je Zemlja nastavila svoj neumoljivi hod ka neistraženim klimatskim teritorijama, obeležavajući najtopliji april ikada zabeležen prema Službi za klimatske promene Evropske unije (C3S).
Ovaj alarmantni prelazak označava rekordnih 11 uzastopnih meseci sa rekordnim temperaturama.
Prosečna globalna temperatura je skočila na 1,61 stepen Celzijusa iznad preindustrijskog proseka, postavljajući novi rekord za period od 12 meseci.
Prate ove zastrašujuće brojke ozbiljna upozorenja naučnika.
Iako prirodni fenomeni poput El Ninja mogu da variraju, neumoljivi rast temperatura podstaknut eskalirajućim emisijama gasova staklene bašte ne pokazuje znake slabljenja.
Stručnjaci strahuju da se približavamo tački preokreta, s obzirom na to da su temperature površine okeana dosegle nezapamćene nivoe.
Zek Hausfoter, istraživač iz Berklija, procenjuje da postoji 66 procenata verovatnoće da će 2024. godina biti najtoplija ikada zabeležena, uz gotovo sigurnost da će biti druga najtoplija.
Regioni širom sveta nepravedno su osetili toplotu, s istočnom Evropom koja je doživela najizraženije odstupanje od prosečnih temperatura.
Iako su neka područja, poput Islanda i Finske, imala hladnije uslove, veći deo Afrike, Južne Amerike i delovi Azije pretrpeli su ekstremnu toplotu.
I pored aspirativnog cilja Pariskog sporazuma da se ograniči globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa iznad preindustrijskih nivoa, mnogi naučnici veruju da je ovaj cilj izmakao iz ruku.
Umesto toga, hitni pozivi za agresivnim smanjenjem emisija ugljenika naglašavaju preke potrebe za odlučnim akcijama.
Dok planeta tinja pod neumoljivim suncem, prozor za značajnu intervenciju sužava se, što podstiče ozbiljno preispitivanje naših klimatskih ciljeva i strategija.