Pariz postaje neizdrživo vreo, a uskoro bi mogao da se peče na 50 stepeni Celzijusa: Šta može da se uradi kako bi se izbegao “scenario iz košmara”?

Nova studija poziva Pariz da deluje odmah kako bi izbegao “scenario iz košmara” u budućim toplotnim talasima.

Prema upozorenju nove studije, Pariz bi u budućnosti mogao da se suoči s vrelim letnjim temperaturama od preko 50 stepeni Celzijusa.

Francuska prestonica je poznata po svojoj ikoničnoj arhitekturi, ali široki bulevari i krovovi sa cinkom deluju kao “usisivač toplote” tokom ekstremnih vremenskih uslova.

Bez brze promene, grad bi do sredine veka mogao postati neizdrživo vreo, navodi se u izveštaju o kojem će se raspravljati u gradskoj skupštini Pariza u četvrtak.

Sve vrelije vreme već je stvarnost, upozorio je poslanik Zelene stranke, Aleksandar Florentin, kada je istraživanje za ovaj izveštaj prošle godine počeo.

– Ovo nije ni proročanstvo, ni intuicija, ni hipoteza. Nalazimo se u novoj klimatskoj situaciji u kojoj neki ljudi već pate, a koja će postati još gora – rekao je on.

Ova zabrinjavajuća studija nastala je u saradnji prekostranačke grupe lokalnih političara i inženjera Francka Lirzina, autora knjige “Pariz pred klimatskim promenama” (Paris face au changement climatique).

Kako će izgledati život u Parizu pri 50 °C – i kako grad može da se prilagodi?

Kada će Pariz dostići 50 °C?

Trenutni temperaturni rekord grada – od 42,6°C u hladu – postavljen je 2019. godine.

Ali ova ekstremna visoka temperatura mogla bi porasti za osam stepeni do 2050. godine, rekao je klimatolog Robert Votar..

– Teško je reći kada, ali […] ova mogućnost više ne može biti isključena – rekao je on.

Gradovi su posebno ranjivi na produžene periode vrućine. Pariz je u proseku oko 2 do 3 stepena Celzijusa topliji od okolnih ruralnih područja. Tokom toplotnih talasa, ta razlika može porasti i do 10 stepeni.

Ali prema izveštaju, Pariz će imati prosečno 34 dana toplotnog talasa godišnje do 2030. godine, što je više od duplo u odnosu na 14 zabeleženih 2008. godine.

Noći neće doneti mnogo olakšanja vrelini za stanovnike grada. Do 2030. godine, Pariz će doživeti 35 “tropskih noći” – noći kada temperatura ostaje iznad 20 stepeni – godišnje, u poređenju sa pet noći zabeleženih 2008. godine.

Kakav će biti život u Parizu pri 50 °C?

Visoke temperature dovode do porasta smrtnosti, jer utiču na unutrašnje regulacione sisteme tela.

Kako bi se nosili s ekstremnim vrućinama, znojimo se – ali to dovodi do gubitka tečnosti i soli. Visoke temperature proširuju krvne sudove, što dovodi do naglih padova krvnog pritiska. Tokom veoma vrućeg leta 2003. godine, umrlo je 15.000 Francuza.

Tokom 2019. godine, zemlja je zabeležila 10.000 više smrtnih slučajeva tokom toplotnog talasa. 2022. godine, taj mračni bilans iznosio je oko 3.000.

Visoke temperature takođe će izazvati nerede u infrastrukturi Pariza. Električna mreža bi pretrpela prekide snabdevanja, dok bi topljenje asfalta nateralo na zatvaranje puteva.

Čuveni stanovi u Parizu – sa krovovima prekrivenim cinkom – možda neće biti pogodni za stanovanje. To je zato što je cink vrlo provodan metal koji apsorbuje toplotu.

Kako Pariz treba da se prilagodi novim rekordnim temperaturama?

Izveštaj poziva urbaniste da preduzmu hitne korake kako bi se sprečio “košmaran scenario”. Bez prilagođavanja, grad će postati potpuno zavisan od neodrživog korišćenja klima-uređaja.

Pariz mora da uloži u zelene površine. Pored sadnje drveća i uklanjanja asfalta, zgrade bi trebalo obložiti “vertikalnim zelenilom”. Drveće i zelenilo pružaju hladovinu i oslobađaju hladne vodene pare u vazduh.

Čuveni krovovi s cinkom u Parizu možda će morati biti zamenjeni materijalom koji bolje podnosi vrelinu, ili prekrečeni u belo. Gde god je to moguće, treba koristiti roletne za potpuno zamračenje prostora i prirodnu ventilaciju.

Novi projekti ne bi trebalo da imaju stil “staklenika”, sa velikim staklenim površinama.

Radni dan takođe može da se prilagodi kako bi se sprečilo da zaposleni budu prinuđeni da borave na suncu tokom najtoplijeg dela dana. Pariski poslodavci mogu slediti primer svojih južnoevropskih komšija i usvojiti “siesta” model. Večernji događaji mogu takođe početi kasnije kada se temperatura spusti. Javne prostorije s hlađenjem mogu pružiti utočište od vreline.