Klima postaje sve ekstremnija: Ko je glavni krivac i šta možemo da uradimo da ovakvi uslovi ne postanu svakodnevnica?

Stručnjaci kažu da ako danas ne prestanemo da sagorevamo fosilnia goriva, ono što trenutno doživljavamo moglo bi postati naša svakodnevnica.

Julski toplotni talasi doneli su rekordno visoke temperature na tri kontinenta, a obilne kiše su izazvale smrtonosne poplave širom sveta.

Meteorolozi predviđaju da bi Evropa mogla da doživi svoju dosad najvišu temperaturu u narednim danima, a delovi Italije se predviđaju da će preći 48°C. Kina je već oborila svoj rekord sa vrelom temperaturom od 52,2°C u udaljenom mestu Sanboa.

U SAD-u, oko 90 miliona ljudi – 27% populacije zemlje – živi na područjima koja se očekuje da će ove nedelje doživeti opasno visoke temperature.

Svetska meteorološka organizacija (WMO) upozorila je da nema trenutnog olakšanja od ovog “letnjeg ekstrema”. UN meteorološka organizacija je navela da će se visoke temperature širom sveta nastaviti i tokom avgusta.

Ali šta je uzrok ove ekstremne vremenske pojave i da li je kriva klimatska promena?

Da li naše vreme postaje sve ekstremnije? Klimatska promena ne znači samo da postaje toplije. Poremećeni su vremenski obrasci, što dovodi do povećane učestalosti i intenziteta ekstremnih događaja, posebno visokih temperatura i obilnih padavina.

Prema rečima Alvara Silve, stručnjaka iz Odeljenja za klimatske nauke WMO-a, sve više istraživanja pokazuje povezanost između brzog zagrevanja i promena u osnovnim vremenskim obrascima.

S obzirom na to da se Arktik zagreva četiri puta brže od globalnog proseka, istraživanja ukazuju da više temperature u ovoj regiji usporavaju jake vetrove poznate kao jet stream.

– Jet stream postaje slabiji i talasastiji kada se topao vazduh prenosi na sever, a hladan vazduh na jug – objašnjava on.

– U ovim uslovima, uspostavljaju se stacionarni vremenski obrasci, što dovodi do produženih toplotnih talasa i suša u nekim regionima i obilnih padavina u drugima.

Početak El Ninjo fenomena u junu očekuje se samo da će pojačati učestalost i intenzitet ovih ekstremnih događaja.

To znači da su vode u istočnom delu Tihog okeana toplije nego obično, što pojačava ekstremne vremenske uslove i – kada se kombinuje sa prekomernim zagrevanjem izazvanim klimatskim promenama – dovodi do rekordnih visokih temperatura.

– Razvoj El Ninjo-a, prirodnog fenomena koji uključuje oslobađanje toplote iz Tihog okeana, takođe doprinosi toploti”, kaže dr Friederik Oto, stariji predavač na Institutu Grantham za klimatske promene i životnu sredinu.

– Ali ljudski uzrokovane klimatske promene su glavni razlog što se obaraju globalni temperaturni rekordi.

Kako znamo da je klimatska promena kriva?

Klimatski naučnici koriste kompleksne računarske simulacije da bi utvrdili da li ljudi uzrokuju da ekstremni vremenski događaji postaju gori.

U aprilu ove godine, Španija, Portugal i severozapadna Afrika pretrpeli su još jedan rekordno vruć talas. Španija je zabeležila najvišu aprilsku temperaturu ikada, dosegnuvši 38,8°C na aerodromu Cordoba na jugu zemlje.

Ta tri dana izuzetne vrućine dodata su na istorijske višegodišnje suše u mnogim ovim regionima.

Naučnici iz Maroka, Francuske, Holandije, SAD-a i Velike Britanije udružili su snage da procene kakav uticaj ima klimatska promena.

Otkrili su da je događaj toplotnog talasa od 26. do 28. aprila bio “barem 100 puta verovatniji” zbog klimatske krize. Prema istraživanju organizacije World Weather Attribution (WWA), ove ekstremne temperature bi bile “statistički nemoguće” u odsustvu globalnog zagrevanja izazvanog ljudskim dejstvom.

Iako podaci za ovogodišnje toplotne talase u julu još treba analizirati, istraživanja ukazuju na klimatske promene kao uzrok.

Izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) iz ranije ove godine potvrdio je da je učestalost i intenzitet ekstremnih vremenskih događaja porastao od 1950-ih godina. Posebno istraživanje evropskih toplotnih talasa otkriva da su se ovi događaji tokom poslednja dve decenije sve više pogoršavali.

A WWA navodi da bi dostizanje 40°C u Velikoj Britaniji u julu 2022. godine bilo “izuzetno malo verovatno” bez klimatskih promena.

Dr Oto kaže da ova vrućina “nije zabeležena u istoriji ljudskog iskustva” i da Evropa doživljava “duže, vrelije i sve češće toplotne talase zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem”.

– Ljudi to mogu nazvati ‘novom eru’ ili ‘neistraženim teritorijom’, ali to nije ‘kolaps klime’ ili ‘nezaustavljivo zagrevanje’. Još uvek imamo vremena da obezbedimo životno održivu budućnost za mnoge, ali moramo brzo smanjiti upotrebu fosilnih goriva i smanjiti globalne emisije na nulu- objašnjava ona.

Da li idemo ka novoj ‘klimatskoj granici’?

Džejms Hansen, američki naučnik koji je prvi upozorio svet na efekat staklene bašte 1980. godine, rekao je da izgleda da idemo ka “novoj klimatskoj granici”.

– U svedočenju Kongresu 1988. i 1989. godine, i u dokumentu priloženom uz svedočenje 1989. godine, naveli smo da globalno zagrevanje dovodi do toga da mesta sa puno vlage postaju još vlažnija, a suva mesta postaju još suvlja – piše on zajedno sa dvojicom drugih naučnika za koje je prošle nedelje objavljena izjava.

Oni tvrde da svet sada ide ka višim temperaturama nego bilo kad u poslednjih milion godina.

– Globalno gledano, jun 2023. bio je najtopliji jun u istorijskim zapisima – navodi se u izjavi.

Ovi ekstremni klimatski uslovi takođe znače jače oluje, intenzivnije suše i toplotne talase.

A naučnici kažu da će ovo vreme samo postajati sve češće i ekstremnije dok god ljudi budu nastavljali da emituju gasove sa efektom staklene bašte.

“Ako bismo danas prestali da koristimo fosilna goriva, ono što trenutno doživljavamo postalo bi naša svakodnevnica“, kaže dr Oto.

– Ali dok god koristimo fosilna goriva, klima će nastaviti da se zagreva, i doživljavaćemo ekstreme koji će biti mnogo topliji od ovogodišnjih.”