“Ja sam indijski Ilon Mask” – ovo je profesor matematike koji je napravio solarni automobil od nule

Preduzetnik iz Indije je postao poznat nakon što je javnost saznala za njegov prototip “luksuznog” električnog vozila koje nije namenjeno samo za bogate.

Bilal Ahmed, profesor matematike iz Srinagara u Kašmiru, odlučio je da napravi “luksuzni” i održivi auto koji neće biti namenjen samo za bogate. Svoj san je ostvario u junu 2022. godine.
Indijac je izazvao pravu senzaciju sa solarnim automobilom koji je kreirao ukupno 11 godina.
Visoke cene goriva u severnoj regiji učinile su ovu inovaciju važnom. Budući da Tesla još uvek nije prisutan u Indiji, dizajn sa solarnim panelima brzo je osvojio maštu zaljubljenika u automobile.
“Automobili poput Mercedesa, Ferarija, BMW-a samo su san za običnu osobu. Samo pojedinci mogu sebi da priušte taj luksuz, dok ostalima ostaje san da voze takve automobile”, rekao je Bilal Ahmed novinama Rajzing Kašmira.
“Zamislio sam nešto što će ljudima pružiti osećaj luksuza”
Regioni Džamu i Kašmir se smatraju jednim od najhladnijih predela u Indiji, sa obično “tmurnim” vremenom. To ga je nateralo, kako sam kaže, da koristi solarne panele koji pružaju veću efikasnost čak i u danima sa malo sunčeve svetlosti
Ahmedovo dostignuće je još izuzetnije jer je postignuto bez ikakve finansijske pomoći. Otac dvoje dece kaže da je potrošio više od 15 lakh rupija (oko 18.200 evra) na izgradnju automatskog automobila. Velikim delom se oslanjao na proučavanje različitih modela iz 1950-ih godina, ali i na saradnju sa drugim automobilskim stručnjacima.
“Kada sam započeo projekat, pa čak i nakon što sam ga završio, niko mi nije pružio finansijsku pomoć. Da sam dobio potrebnu podršku, možda bih bio indijski Ilon Mask” – rekao je novinarima.

Šta čini ovaj solarni automobil tako posebnim?
Prva primetna stvar kod Ahmedovog automobila je to da je skoro svaka dostupna površina prekrivena solarnim panelima, od haube do zadnjeg vetrobranskog stakla.
Ključno za njegov uspeh je maksimiziranje količine energije koja se može generisati na relativno maloj površini.

Preduzetnik se odlučio za monokristalne solarne panele, kod kojih svaka fotovoltaička (PV) ćelija sadrži jedan silicijumski kristal. Oni proizvode više kilovat-sati električne energije od drugog glavnog tipa solarnih panela, polikristalnih panela.
Drugi, možda još upečatljiviji dizajnerski detalj, je taj da automobil ima “galeb” vrata koja se otvaraju prema gore. Bez obzira na DIY estetiku, izgleda kao da bi mogao da poleti sa dovoljno snažnim udarom vetra.
Bivši premijer Džamua i Kašmira, Omar Abdulah, uporedio ga je na Tviteru sa čuvenim automobilom iz filma “Povratak u budućnost”.
Ova inovacija nije namenjena putovanju kroz vreme, već omogućava vratima da uhvate što više sunčeve svetlosti sa neba. Ahmed je objasnio da paneli mogu menjati pravac kako se sunce kreće, i to uz pomoć daljinskog upravljača.
“Sistem kočenja će [takođe] regenerisati energiju u baterije kako bi se uštedela energija”, rekao je on. “Ekološki je prihvatljiv i koristi slobodne energetske resurse. Ima ogroman potencijal da načini revoluciju na tržištu.”

Da li njegova proizvodnja može da otvori zelena radna mesta za mlade u Kašmiru?
Pored nedostatka finansijskih sredstava, Ahmed se suočava sa nedostatkom opreme. Automobil koristi bateriju od olovne kiseline, ali bi se ona mogla zameniti litijumskom baterijom uz odgovarajuću opremu.
“Nedostatak iskustva među lokalnim mehaničarima je još jedan problem. Njihovo znanje je ograničeno”, rekao je za Rajsing Kašmir.
Izumitelj planira da osnuje kompaniju za masovnu proizvodnju vozila, što bi takođe mogla biti zlatna prilika za zapošljavanje mladih u regionu. Kompanija će se zvati YMC – inicijali su već odštampani na strani prototipa – po njegovoj deci, Joši (Yosha) i Majši (Maisha).

Iako mu je potrebno još pomoći, Ahmed već ima podršku inovacionog centra Nacionalnog instituta za tehnologiju u Srinagaru.

Sad Parvez, šef IIED centra je rekao: “IIED centar će mu pomoći da razvije svoju inovaciju i povezati ga sa industrijama ili forumima koji mu mogu pomoći. Našim lokalnim inovatorima je potrebna motivacija i tržište. Izazov je plasirati inovaciju na tržištu.”