Šteta od klimatskih promena mogla bi koštati 38 biliona dolara godišnje do 2050. godine
Šteta poljoprivredi, infrastrukturi, produktivnosti i zdravlju usled klimatskih promena koštaće procenjenih 38 biliona dolara godišnje do 2050. godine, pokazalo je istraživanje koje podržava nemačka vlada, što je skoro izvesno da će porasti kako ljudska aktivnost emituje više gasova staklene bašte.
Ekonomski uticaj klimatskih promena nije u potpunosti shvaćen, a ekonomisti se često ne slažu oko njegovog obima.
Studija Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja klime (PIK), koju podržava nemačka vlada, od srede ističe se po ozbiljnosti svojih nalaza.
Računa se da će klimatske promene do sredine veka smanjiti 17% BDP-a globalne ekonomije.
– Svetsko stanovništvo je siromašnije nego što bi bilo bez klimatskih promena – rekla je istraživačica klimatskih podataka u Potsdamu Leoni Venc, koautorka studije.
Dok su prethodne studije zaključile da bi klimatske promene mogle da budu od koristi privredama nekih zemalja, PIK-ovo istraživanje je pokazalo da bi skoro sve stradale – a najteže su pogođene siromašne zemlje u razvoju.
Njegova procena štete zasniva se na projektovanim trendovima temperature i padavina, ali ne uzima u obzir ekstremne vremenske prilike ili druge katastrofe povezane sa klimom, kao što su šumski požari ili porast nivoa mora.
Takođe se zasniva samo na već oslobođenim emisijama, iako globalne emisije nastavljaju da rastu na rekordnim nivoima.
Osim što troše premalo da bi suzbile emisije koje izazivaju zagrevanje klime, vlade takođe nedovoljno troše na mere za prilagođavanje uticaju klimatskih promena.
Za studiju, istraživači su pogledali podatke o temperaturi i padavinama za više od 1.600 regiona u poslednjih 40 godina i razmotrili koji od ovih događaja su bili skupi.
Zatim su koristili tu procenu štete, zajedno sa projekcijama klimatskog modela, da procene buduću štetu.