Zašto je zemljotres u Njujorku zbunio mnoge?

Stanovnike Nju Džersija i Njujorka naglo je juče ujutro potresla eskalirajuća, tutnjava vibracija. Bio je to drugi put ove godine da je zemljotres pogodio region, izazvavši panične telefonske pozive od Menhetna do Albanija do Long Ajlenda, Montklera i Bruklina.

Zemljotres je obično strano iskustvo za Njujorčane, i prirodno je alarmirao umove koji su skočili do najgorih mogućih zaključaka. Međutim, priroda je tekla svojim tokom i stručnjaci kažu da će stanovnici možda morati da budu spremniji za budućnost prenosi NBC New York.

Severoistočni region je doživeo preko 2.000 zabeleženih potresa od 1700-ih, prema Nacionalnom centru za informacije o zemljotresima. Onaj u petak u Nju Džersiju bio je magnitude 4,8 i nije izazvao veću štetu. Do sada je bilo samo 13 zemljotresa na tom području koje je centar ocenio kao “štetne”.

Dr Antonio Marselos, vanredni profesor na Odeljenju za geologiju, životnu sredinu i održivost na Univerzitetu Hofstra, objasnio je da iako Njujork sedi na određenoj vrsti ploča, zemljotresi se dešavaju.

– Zemljotres je zasnovan na tektonskim pločama, a Njujork sedi na „lenjoj“ ploči, što je dobro, što znači da nemamo toliko zemljotresa, ali postoje druge stvari koje se dešavaju – previše kiše ili suše – poručio je Dr Marselos za NBC Njujork.

Dugi periodi poplava mogu uzrokovati porast nivoa vode što dovodi do mogućih klizišta. Ti tobogani mogu “podmazati” greške i mogu predstavljati veću učestalost potresa, objasnio je dr Marselos.

Istina je da se ovaj fenomen dešava sve vreme širom sveta. Nacionalni centar za informacije o zemljotresima otkriva približno 20.000 zemljotresa na međunarodnom nivou svake godine i oko 55 po danu.

– Planeta na kojoj živimo stalno se kreće, iako veoma sporo. Zemlja ima veliki omotač koji se povezuje sve od površine do jezgra tečnog gvožđa, a ta konvekcija pokreće pokrete na površini koji dovode do zemljotresa bilo gde. Stene su dovoljno krte – objasnio je Džefri Park, profesor nauke o Zemlji i planeti na Univerzitetu Jejl, šta stoji iza ovih pojava.

Veliki zemljotresi se dešavaju u zonama raseda, ili oblastima loma u Zemljinoj kori, gde će se stena slomiti. Najopasnije rasedne oblasti su na zapadnoj obali, uključujući Kaliforniju i državu Vašington.

Dr Park je ukazao da kontinuirani porast nivoa mora može povećati količinu pritiska koji se vrši na Zemljine police i obale, što rezultira uglavnom raštrkanim i retkim potresima sa dugim vremenom trajanja.

Pozitivan zaključak je to što stručnjaci kažu da nema potrebe za uznemiravanjem i da se u skorije vreme ne očekuje jači potres.

– Ne bih previše brinuo o tome. Istočna obala je geološki stabilna milionima godina – rekao je dr Stiven Holer, vanredni profesor fizike na Univerzitetu Fordham.

USGS navodi da se svake godine dogodi 16 velikih zemljotresa u rasponu od 7 do 8. Podaci vladine agencije pokazuju u poslednjih pet decenija da je dugoročni prosečan broj velikih zemljotresa premašio desetak puta.