Svet se suočava sa sve većim problemom otpada koji kontinuirano ugrožava životnu sredinu i biodiverzitet.
Ovaj problem je dobio globalnu pažnju nakon što je Generalna skupština UN-a proglasila 30. mart Međunarodnim danom nultog otpada.
Podaci Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) ukazuju da se oko 2,2 milijarde tona čvrstog komunalnog otpada generiše godišnje, od čega se samo polovina pravilno zbrinjava.
Ako se ovaj trend nastavi, procenjuje se da bi proizvodnja otpada mogla porasti na 3,8 milijardi tona do 2050. godine.
Poseban problem predstavlja otpad od hrane, gde se oko 20% proizvedene hrane svake godine baca, sa ozbiljnim ekonomskim, ekološkim i društvenim posledicama, uključujući direktni uticaj na emisije gasova staklene bašte i biodiverzitet.
Zagađenje plastikom takođe predstavlja ozbiljan problem, pri čemu se veliki deo plastičnih proizvoda završava na deponijama ili u prirodi, uz dugoročne ekološke posledice.
Industrija tekstila doprinosi zagađenju, s obzirom na mali procenat recikliranja materijala i veliku potrošnju vode.
U rešavanju ovih problema, ključnu ulogu igra primena cirkularne ekonomije, koja podrazumeva promenu dizajna proizvoda, podsticanje reciklaže i smanjenje upotrebe resursa.
Očuvanje resursa postaje imperativ za očuvanje planete od trostruke planetarne krize.
U skladu sa tim, donosioci odluka moraju podržati inicijative koje promovišu održive prakse i smanjenje otpada kako bi se zaštitila životna sredina za buduće generacije.
