Ovo su najpopularnije i najmanje popularne klimatske politike u Evropi

Strahovi od “zelenog odgovora” na evropskim izborima su neosnovani, pokazalo je novo istraživanje.

Klimatske promene će biti jedna od tema koje dominiraju u evropskim predizbornim kampanjama ovog leta.

Ali kada birači u junu uđu u glasačku kutiju, neki veruju da će se zbog umora okrenuti političarima koji povlače klimatske politike, smanjuju klimatske ambicije ili potpuno ignorišu ekološke akcije.

Novi izveštaj istraživača sa Univerziteta Oksford, Univerziteta Humbolt u Berlinu i Herti škole u ​​Berlinu pokušao je da otkrije da li je to zaista istina.

Istraživači su anketirali 15.000 ljudi širom Nemačke, Francuske i Poljske o tome kako se osećaju o aktuelnoj klimatskoj politici. Birači su ispitivani da li misle da mere idu predaleko ili pak nedovoljno daleko. Takođe im je postavljeno pitanje oko 40 konkretnih politika kako bi saznali koje su najpopularnije, a koje najmanje.

Autori izveštaja kažu da njihovi rezultati pobijaju teorije o „širokom zelenom odgovoru” uoči ovogodišnjih izbora za Evropski parlament.

Debata o ekološkoj politici u poslednjih nekoliko meseci dovela je do spekulacija da su ljudi širom Evrope umorni od zelene politike. Ali istraživači su otkrili da to nije slučaj u tri zemlje koje su ispitali, ne videći široko rasprostranjenu reakciju na klimatsku politiku.

Većina je i dalje želela ambicioznije klimatske politike i podržala bi konkretne mere za smanjenje emisija. Na pitanje da li su postojeće klimatske politike već otišle predaleko ili nisu dovoljno daleko, većina – 57 odsto u Francuskoj, 53 odsto u Nemačkoj i 51 odsto u Poljskoj – bila je za dalje delovanje.

Većinska podrška ambicioznijim klimatskim politikama ogledala se u zabrinutosti ljudi zbog uticaja klimatskih promena na njihove živote. Oko 60 odsto ljudi u Poljskoj i Nemačkoj reklo je da su već pod negativnim uticajem klimatskih promena ili očekuju da će to biti u narednih pet do 10 godina.

Uticaj nedavne suše i nestašice vode za piće doveli su taj broj do 80 odsto u Francuskoj.

Međutim, istraživači kažu da je ova grupa “relativno stabilna tokom vremena”. Čini se da se broj ljudi u opoziciji nije promenio u odnosu na slične ankete 2021. i 2022. uprkos narativu o rastućoj reakciji na klimatske politike uoči izbora.

I malo je dokaza da je ova opozicija zasnovana na materijalnim brigama poput zapošljavanja, dodaju oni.

Dok većina ljudi i dalje apstraktno podržava ambiciozne akcije, njihova mišljenja se razlikuju kada su u pitanju konkretne klimatske politike.

U sve tri zemlje, zabrana automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem rangirana je na dnu liste za birače. Regulatorna ograničenja za grejanje na gas i ulje za loženje posebno nisu naišla na odobrenje u Nemačkoj i Poljskoj.

Ponavljajući ranija istraživanja, birači su takođe bili skeptični u pogledu cena ugljenika, sa idejom da se stavi cena na emisije koje je posebno nepopularno za stanovanje i transport.

Najpopularnije politike bile su investicije u zelenu infrastrukturu – poput električne mreže ili javnog prevoza prenosi Euronews.

Glasači takođe generalno podržavaju strategije kao što su subvencije za pomoć energetski intenzivnim industrijama da se dekarboniziraju ili proizvode tehnologiju čiste energije kao što su turbine na vetar i solarni paneli.

Istraživanje je takođe pronašlo podršku za zabranu privatnih aviona i – osim u Poljskoj – ograničenja letova na kratkim razdaljinama. Sve u svemu, politike i propisi koji nisu direktno uticali na svakodnevni život ljudi uglavnom su bili popularni.

Ove mere vrše pritisak da se smanje emisije na javne organe i velike kompanije, a ne na potrošače.