“Sneg od lubenice” Da li su ružičasti snežni nanosi povezani sa globalnim zagrevanjem?

Od puteva koji prolaze preko planinskih prevoja iznad Park Sitija do planinskog lanca Bir Rivera blizu granice između Utaha i Ajdaha, rekordne snežne padavine od prošle zime se zagrevaju pod sunčevom svetlošću i menjaju boje u nijanse crvene.

Prisustvo takozvanog “snega od lubenice” – neformalno nazvanog zbog svog ružičastog odsjaja – privlači pažnju posetilaca koji traže dobru fotografiju i postavlja niz pitanja o prirodi, zdravlju i klimi.

Njegova rasprostranjenost ovog leta je posebno izražena na grebenima i u planinskim lancima gde bi sneg već bio otopljen u ovom periodu godine.

Ovaj obojeni sneg možemo videti na visokim nadmorskim visinama širom sveta, uključujući Francuske Alpe i Japanske planine Deva, kada se stvore idealni uslovi – sadržaj vode, sunčeva svetlost, temperature i prisustvo hranjivih materija – koji bude uspavane zelene alge zvane Chlamydomonas nivalis koje uspevaju u hladnim temperaturama.

Alge plivaju do površine snega, gde cvetaju i razmnožavaju se. Kada budu izložene suncu i ultraljubičastom zračenju, njihova boja se menja kako bi se zaštitile od oštećenja i apsorbovale zračenje.

Da li je crveni sneg opasan?

Skot Hoteling, ekolog sa Univerziteta države Utah koji proučava biodiverzitet u hladnim i visokoplaninskim sredinama, uporedio je sposobnost algi da proizvode sekundarne pigmente sa ljudima, čija koža koristi pigmentaciju za apsorpciju ultraljubičastog zračenja i zaštitu od sunca.

– Njima je potrebna neka vrsta pigmentacije da bi sprečili oštećenja koja su povezana sa visokom UV svetlošću. Dakle, oni proizvode sekundarne pigmente uglavnom u tu svrhu, da bi se zaštitili – rekao je on.

Hoteling je rekao da ove alge imaju mali rizik po ljudsko zdravlje ili po životinje poput stoke, pasa ili ribe, ako se susretnu sa njom dok se nalazi u snegu ili vodi.

Crveni sneg izaziva ekološke probleme

Iako ne predstavlja rizik za čistu vodovodnu mrežu, fenomen “snega od lubenice” uzrokuje brže topljenje snega, podižući ekološke probleme u vezi sa sezonskim obrascima topljenja snega i trajanjem glečera gde je poznato da alge uspevaju.

Tamnije boje apsorbuju više sunčeve svetlosti, što brže pretvara sneg i glečere u tečnost.

Na mestima poput Arktika, topljenje glečera može uzrokovati podizanje nivoa mora, preteći poplavama obala i jezera.

– Kada dodamo čestice koje apsorbuju svetlost i u suštini zatamnjuju sneg – poput snežnih algi, crnog uglja ili prašine – smanjuje se njegova sposobnost da reflektuje sunčevu radijaciju – rekla je Alia Kan, biogeohemičarka