Kako će nas klimatske promene naterati da preispitamo stavove o masovnoj migraciji?
Kako klimatska kriza čini delove zemlje nepodobnim za život, sve više ljudi će biti primorano da pronađe nove domove. Prema rečima Gaie Vince, masovna migracija prema polovima Zemlje će pomoći čovečanstvu da preživi klimatsku krizu.
U knjizi “Nomadski vek: Kako će klimatska migracija oblikovati naš svet”, ona tvrdi da bi trebalo da se oslobodimo zastarele kontrole granica i prihvatimo masovnu migraciju.
– Ljudi će morati da se sele zbog loših uslova u rodnim mesta – rekla je na predavanju u Kraljevskom društvu umetnosti prošle godine.
– Moramo upravljati migracijom tako da to ne bude katastrofa… već sigurna, produktivna tranzicija ka održivoj budućnosti.
Koliko ljudi će morati da migrira zbog klimatske krize?
Promena klime već primorava ljude da napuste svoje domove.
Prema izveštaju Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR), oko 21,5 miliona ljudi je prinuđeno da napusti svoje domove zbog klimatskih događaja od 2008. godine.
Institut za ekonomiju i mir sa sedištem u Londonu procenjuje da bi oko 1,2 milijarde ljudi moglo biti raseljeno zbog klimatskih promena u narednih 30 godina.
Planeta bi mogla da se zagreje za više od četiri stepena Celzijusa do kraja 21. veka.
Kako postaju češće poplave, požari i talasi vrućine, neki regioni planete će postati gotovo nenastanjivi.
Vince kao primer navodi Mumbaj, gde 9 miliona ljudi živi u nehumanim uslovima.
– Nema načina da ovih 9 miliona ljudi ima klima uređaj u svojim sirotinjskim naseljima – kaže ona, dodajući da često imaju prekide u snabdevanju strujom tokom talasa vrućine.
– To važi i za velike delove Bangladeša, kao i za mnoge delove Afrike i Amerike, postoje mesta koja neće moći da se prilagode ovim ekstremnim temperaturama.
Kako treba da se nosimo s klimatskom migracijom?
Migracija ka severnim geografskim širinama je neizbežna, kaže Vince.
– Populističke vlade… uglavnom koriste migrante kao žrtvenog jarca za sve, za probleme sa zapošljavanjem, za neuspele sisteme socijalne sigurnosti i socijalne pomoći – kaže ona.
– Ali mnoga istraživanja pokazuju da migranti povećavaju bogatstvo, povećavaju produktivnost gradova u kojima se dobro integrišu.
Ovaj priliv ljudi će obogatiti gradove na severu, tvrdi autorka. Na primer, mogao bi pomoći u rešavanju demografskih problema u mestima poput Evrope gde populacija postepeno stari.
Klimatska novinarka predlaže nekoliko rešenja. Jedna opcija je da Ujedinjene nacije ponude “globalno državljanstvo” ljudima, kategoriju koja bi postojala paralelno sa postojećim nacionalnim državljanstvima.
Na nacionalnom nivou, vlade bi trebalo da dozvole novopridošlima da rade, legalno plaćaju porez i učestvuju u društvu.
Da li će se Zemlja zagrejati za četiri stepena?
U Pariskom sporazumu iz 2015. godine, međunarodna zajednica se složila da će pokušati da ograniči zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa iznad nivoa preindustrijske ere.
Ali prema podacima Climate Action Tracker-a, trenutno smo na putu da zagrevanje bude 2,7 stepeni do 2030. godine.
Zemlja bi mogla da se zagreje za četiri stepena, kaže Vince, kako prelazimo “tačke okidače” koje pokreću začarane krugove nepovratnih promena.
Ako se permafrost – koji pokriva četvrtinu kopnene mase na severnoj hemisferi – otopi, oslobodiće se ogromne količine CO2 i metana u atmosferu.
– Postoji ozbiljan rizik da dođemo do ovih katastrofalnih temperatura – upozorava Vince.
– Moramo biti iskreni prema ljudima u vezi sa onim sa čim se suočavamo.
Ovi rizici čine još hitnijim promene u našim sistemima migracija.
– Budućnost je još uvek nenapisana… imamo mnogo mogućnosti – kaže ona.