Nova studija upozorava: Arktik bi mogao biti “bez leda” u narednoj deceniji
U revolucionarnom istraživanju sa Univerziteta Kolorado Boulder, naučnici otkrivaju zapanjujuću realnost: Arktik bi mogao doživeti svoj prvi dan bez leda već u naredne dve godine.
Ova uznemirujuća saznanja, objavljena u časopisu Nature Reviews Earth & Environment, sugeriraju da bi kritični prag mogao biti pređen deset godina ranije nego što se ranije očekivalo.
Led u Arktiku, definisan kao manje od milion kvadratnih kilometara leda, predstavlja dubok prekid sa istorijskim normama.
Samo decenijama ranije, ova regija je imala znatno veći pokrivač leda.
Međutim, nestanak snega i leda doprinosi zabrinjavajućem ciklusu povratnih informacija, gde povećana apsorpcija sunčeve svetlosti od strane okeana pojačava zagrevanje i topljenje leda.
Posledice bezlednog Arktika sežu daleko izvan naučne radoznalosti.
One predstavljaju egzistencijalnu pretnju arktičkoj divljini, uključujući foke i polarnog medveda, čije preživljavanje zavisi od leda na moru.
Štaviše, perspektiva da se neinvazivne ribe sele u arktičke vode može poremetiti osetljive ekosisteme, sa posledicama koje još nisu potpuno shvaćene.
Obalske zajednice se suočavaju sa sopstvenim opasnostima, jer smanjeni morski led ostavlja ih ranjivim na pojačane talase i eroziju obale.
Doista, gubitak ovog prirodnog zaštitnika naglašava hitnu potrebu za naporima u smanjenju emisija.
I dok duh bezlednog Arktika visi nad nama, postoji tračak nade: otpornost arktičkog morskog leda.
Naučnici naglašavaju da smanjenje emisija može ublažiti ozbiljnost i trajanje bezlednih uslova.
Štaviše, ukoliko se atmosferske temperature ohlade, arktički morski led bi mogao da se oporavi u roku od decenije.
Ipak, put napred ostaje neizvestan.
Čak i dok se suočavamo sa neizbežnošću bezlednog Arktika, moramo udvostručiti napore da smanjimo emisije i ublažimo dalekosežne posledice klimatskih promena.
Sudbina Arktika, i zaista naše planete, visi o koncu.