Evropska unija je donela hrabar stav protiv ekoloških zločina, uvodeći stroge kazne, uključujući i do 10 godina zatvora za dela koja su slična ekocidu.
Ovaj prelomni potez odražava značajnu promenu u pristupu ka držanju pojedinaca i korporacija odgovornim za dela koja štete ekosistemima i ljudskom zdravlju.
Prema ažuriranom direktivu o ekološkim zločinima, uništavanje ekosistema poput gubitka staništa i ilegalne seče šuma suočiće se sa strožim kaznama, s ciljem da se smanji ekološka nekažnjivost širom Evrope.
Posebno je značajno to što direktiva omogućava ličnu odgovornost za CEO-e i članove odbora, koji sada mogu biti osuđeni na zatvorske kazne do osam godina, koje se mogu povećati na 10 godina ukoliko njihova dela rezultiraju smrću.
Ovaj viši nivo odgovornosti zatvara prethodne rupe i ističe imperativ ekološke odgovornosti u korporativnim odlukama.
Iako direktiva predstavlja ključni korak, postoje pozivi za daljim merama, poput uključivanja novčanih kazni zasnovanih na procentu prihoda kompanije i proširenja jurisdikcije na dela koja su izvršena van granica EU.
Takođe, razgovori o uspostavljanju javnog tužioca na nivou EU-a naglašavaju stalne napore da se ojača ekološka pravda u okviru evropskog sistema.
Dok se države članice pripremaju da u naredne dve godine integrišu direktivu u nacionalno zakonodavstvo, pažnja se usmerava na pregovore u Savetu Evrope, gde su u toku revizije Konvencije o zaštiti životne sredine putem krivičnog prava.
Ishod ovih razgovora može proširiti uticaj direktive izvan teritorije EU-a, pojačavajući napore u borbi protiv ekološkog kriminala širom sveta.
U suštini, usvajanje strožih kazni za ekološke prestupe od strane EU-a predstavlja ključan korak napred u zaštiti životne sredine, jačajući odgovornost i održivost u susretu sa sve većim ekološkim izazovima.