Izazov balansiranja: Šef klime upozorava na opasnosti u sakupljanju ugljenika za neto nula cilj
U potrazi za nultom emisijom gasova staklene bašte do sredine veka, Evropska unija se oslanja na tehnologiju hvatanja i skladištenja ugljen-dioksida (CCS).
Međutim, komesar za klimatske akcije, Wopke Hoekstra, upozorava na preveliku oslonjenost na ovaj “neispitani” lek.
Iako priznaje neophodnost smanjenja emisija, Hoekstra upozorava da CCS sam po sebi ne može rešiti klimatsku krizu.
Ambiciozna Strategija industrijskog upravljanja ugljeničnim materijalima EU predlaže višemilijardnu evropsku tržišnu platformu za hvatanje i transport CO2 za industrijsku upotrebu ili skladištenje.
I pored entuzijazma evropskih zvaničnika, postoje zabrinutosti u vezi sa izvodljivošću trajnog skladištenja i skalabilnošću tehnologije.
EU cilja da do 2040. godine ubaci 280 miliona tona CO2 u skladišta, a do 2050. čak 450 miliona tona.
Norveška predvodi u tehnologiji CCS sa projektima poput “Northern Lights”, koji ima za cilj skladištenje CO2 u iscrpljenim gasnim poljima.
Međutim, postoji skeptičnost u vezi sa vizijom EU, posebno u pogledu finansiranja i realnih ishoda.
Kritičari upozoravaju da CCS ne postane alat za “zeleno pranje” za nastavak korišćenja fosilnih goriva, pozivajući na strogu regulativu.
Iako se glasovi industrije zalažu za CCS, ekološke grupe poput WWF-a upozoravaju na oprez.
Oni naglašavaju potrebu za realnim procenama i pozivaju EU da prioritet daje dokazanim rešenjima umesto neispitanih tehnologija.
Institut za energetiku ekonomije naglašava važnost ispitivanja pretpostavki i izbegavanja prevelikog oslanjanja na finansiranje poreznih obveznika.
Dok EU kroji svoj put ka nultim emisijama, debata o CCS se intenzivira. Dok ga zagovornici hvale kao prekretnicu, skeptici pozivaju na oprez, zagovarajući uravnotežen pristup koji prioritet daje odgovornosti i održivosti.
Uspeh klimatske agende EU može zavisiti od njenog sposobnosti da se nosi sa ovim različitim stavovima i da izgradi put napretka u borbi protiv klimatskih promena.