Alarmi za uzbunu: Zastrašujući izveštaji o zagrevanju Evrope
Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva na svetu, upozorava izveštaj Svetske meteorološke organizacije (WMO) i evropske Copernicus mreže.
Kontinent se zagreva duplo brže od globalnog proseka od 1980-ih godina, pokazuje zajednički godišnji izveštaj o Stanju klime koji je objavljen 19. juna.
U 2022. godini, Evropa je bila za oko 2,3°C toplija nego krajem 19. veka.
Zagrevanje je naglo poraslo od 1990-ih godina, obarajući temperaturne rekorde u nekoliko navrata.
Neka područja su doživela ekstremnije promene od drugih, sa temperaturama od oko 2°C iznad proseka u većem delu Zapadne Evrope, a čak i preko 3,5°C u regionima blizu Arktika.
Da li će se rekordno visoke temperature zadržati u Evropi?
Leto 2022. godine bilo je najtoplije zabeleženo u mnogim evropskim zemljama.
Prema izveštaju, ekstremni vremenski događaji su odneli više od 16.000 života i direktno uticali na 156.000 ljudi. Poplave i oluje su prouzrokovale najveće ekonomske štete, dok su talasi vrućine bili najsmrtonosniji.
Belgija, Francuska, Nemačka, Irska, Italija, Luksemburg, Portugalija, Španija, Švajcarska i Velika Britanija su među zemljama koje su oborile temperaturne rekorde.
- Rekordno visoki stres od toplote koji su Evropljani doživeli 2022. godine bio je jedan od glavnih uzročnika viška smrtnosti – kaže dr Karlo Buontempo, direktor Copernicus Climate Change Service.
- Nažalost, ovo se ne može smatrati jednim izolovanim događajem ili posebnostima klime – nastavlja on, dodajući da će ekstremi toplote postati češći i intenzivniji širom regiona.
Temperature površine mora oko Evrope takođe su dostigle nove vrednosti.
Zagrevanje površine okeana u istočnom Sredozemlju, Baltičkom i Crnom moru, i južnom Arktiku poraslo je za više od tri puta od globalnog proseka. To je dovelo do migracije životinja, masovnih izumiranja i dolaska invazivnih vrsta koje narušavaju osetljive morske ekosisteme.
Otapanje glečera je bilo nezapamćeno, sa gubitkom od 880 km3 leda u Evropi od 1997. do 2022. godine. Alpi su najviše pogođeni, sa prosečnim smanjenjem debljine leda od 34 metra i rekordnim gubicima u 2022. godini.
Kako Evropa može da se suprotstavi zagrevanju temperatura?
Izveštaj navodi da je obnovljiva energija proizvela više električne energije od zagađujućih fosilnih goriva prošle godine – “znak nade za budućnost”.
Vetar i solarna energija su generisali 22,3% električne energije u EU u 2022. godini, prestigavši fosilni gas (20%).
- Povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije i energetskih izvora sa niskom emisijom ugljenika je ključno za smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva – kaže generalni sekretar WMO, profesor Petteri Taalas.
Kako ekstremno vreme preti da utiče na ponudu i potražnju energije u Evropi, Taalas ističe važnost poboljšanja energetske efikasnosti.
Izveštaj ukazuje da južna Evropa ima najveći potencijal za solarnu energiju, dok vetar najbolje funkcioniše nad okeanom – posebno duž obale Irske i Portugala i Egejskog mora.