Kako su Zeleni uništili najbolje izvore energije u Evropi?
U EU se poslednjih godina beleži zatvaranje nuklearki, uprkos tome što je UN-ov Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) 2022. u svom izveštaju prepoznao da bi nuklearna energija mogla imati ključnu ulogu u smanjivanju globalnih efekata staklene bašte na nulu, do 2050.
UN: Nuklearna energija je ključna za cilj od 1,5°C
IPCC u tom izveštaju ističe da bi nuklearke mogle pomoći da se ostvari cilj zacrtan Pariskim sporazumom, da se porast prosečne globalne temperature u odnosu na predindustrijski period (od 1850. do 1900.) zadrži ispod 1,5°C.
Ova granica je postavljena kako bi se sprečili mogući nepovratni efekti klimatskih promena, piše Index.hr. Inače, 2022. godine je prosečna globalna temperatura već bila 1,15°C iznad predindustrijskih nivoa.
Pritom, treba imati na umu da je Evropa, a posebno Mediteran – jedno od “klimatskih žarišta”, u smislu da se zagreva brže od svetskog proseka.
Što se tiče nuklearki, zanimljivo je da ih je podržala čak i Greta Tunberg, aktivistkinja koju mnogi doživljavaju kao “radikalno zelenu”. Međutim, Francuska, Nemačka i još neke zemlje, ostaju pri stavu da ih gase.
Zašto se nuklearke zatvaraju ako su važne?
Nameće se pitanje zašto se nuklearke zatvaraju, kada bi mogle biti ključne za rešavanje tako važnih problema kao što su klimatske promene i nezavisnost u proizvodnji energije?
Kratak odgovor bi bio – zbog predimenzioniranih strahova ljudi od nuklearki i politika utemeljenih na tim strahovima, te zbog preterano optimističnog uverenja da obnovljivi izvori mogu dovoljno brzo, sami, zameniti fosilne izvore.
U tome je u EU predvodnik uvek bila Nemačka, a naročito Zelena stranka. No, treba istaći da ne misle svi “zeleni političari” isto; postoje mnogi koji su pronuklearni, u Francuskoj, Finskoj i Velikoj Britaniji, pa čak i u Nemačkoj.
Zašto se Nemačka toliko boji nuklearne energije?
Strah od nuklearne energije u Nemačkoj ima razne istorijske, političke i kulturološke korene. Od 1970-ih mnogi Nemci, posebno oni u okviru zelenih pokreta, bili su snažno protiv svega što je bilo povezano s nuklearnom energijom.
Tome je u velikoj meri doprinela činjenica da je tokom Hladnog rata širom Istočne i Zapadne Nemačke bilo raspoređeno rusko i američko nuklearno oružje, što je Nemačku stavilo u sam centar potencijalnog sukoba između dve nuklearne supersile.
Ova situacija stvorila je posebnu anksioznost među Nemcima u vezi sa nuklearnim ratom, i ta anksioznost je podstakla protivljenje – ne samo nuklearnom oružju, već i nuklearnoj energiji, posebno među pripadnicima rastućeg pokreta zaštite okoline u Zapadnoj Nemačkoj.