Globalno zagrevanje donosi posledice i u najhladnijim evropskim državama

Globalno zagrevanje, podstaknuto emisijama gasova staklene bašte, sve više pokazuje svoje štetne posledice čak i u najhladnijim delovima Evrope.

Nedavna studija sprovedena od strane naučnika iz „World Weather Attribution“ i istraživača sa Kraljevskog meteorološkog instituta Holandije otkrila je da ekosistemi i infrastruktura u ovim oblastima trpe zbog promena u vremenskim uslovima.

Analizirajući ekstremne vremenske događaje, istraživači su utvrdili da hladni talasi postaju blaži i manje učestali, dok su vrućine sve češće i intenzivnije.

Ovo ne samo da utiče na klimatske uslove već ima i duboke posledice na životnu sredinu i infrastrukturu.

Nedavni hladni talas u januaru je doneo ekstremno niske temperature, poput rekordnog -44,6°C u švedskom selu Vitangi.

Međutim, prema istraživanju WWA, klimatske promene su uticale na to da temperature budu čak 4°C više nego što bi bile inače u Norveškoj, Švedskoj i Finskoj.

Analiza podataka pokazuje da su hladni talasi postali ređi, sa očekivanom pojavom jednom u 15 godina.

Međutim, uticaj globalnog zagrevanja je smanjio verovatnoću ovakvih ekstremnih događaja.

Na primer, petodnevni hladni talasi su sada pet puta manje verovatni, dok su ekstremi sa jednim danom čak 12 puta ređi.

Ako se nastavi sa emitovanjem gasova staklene bašte na sadašnjem nivou, očekuje se dalje povećanje temperatura.

Prema istraživanjima, ako se globalne temperature podignu za 2°C u odnosu na preindustrijski period, petodnevni hladni talasi će postati još topliji za 2,5°C.

Sve ovo naglašava hitnost preduzimanja akcija za smanjenje emisija iz sagorevanja fosilnih goriva.

Globalno zagrevanje ne samo da ugrožava našu bezbednost već i podiže cenu neizvesnosti i opasnosti u našim životima.