Hrvatska smanjila proizvodnju gasa, a postala izvoznik struje prvi put od 2000-ih

Ova godina će po mnogo čemu biti izazovna, pa i po pitanju energetike. U tom smislu, prvenstveno se govori o kretanju cena, ali svakako i o geopolitičkim zbivanjima koja utiču na formiranje tih cena.

Energetski analitičar iz Hrvatske, Igor Grozdanić, kaže da upravo geopolitički događaji određuju cene nafte i gasa, pre svega rat u Ukrajini i sukobi na Bliskom istoku, piše Index.hr.

– Oporavak globalne privrede bi mogao da rezultira povećanom potražnjom za gasom i naftom, a tu je i politika OPEK+ o smanjenju proizvodnje nafte – rekao je Grozdanić, dodajući kako je Evropa odustala od jeftinog gasa onog trenutka kada više nije sklapala dugoročne ugovore o nabavci gasa koje je imala s Rusijom.

Ipak, veruje kako će se tržište gasa i nafte kretati unutar postojećih okvira tokom 2024. godine, ali pod uslovom da rat u Ukrajini zadrži sadašnji intenzitet, a da se sukob na Bliskom istoku ne proširi.

– Tu su mnogi igrači važni. Ruski izvoz gasa i nafte bi se mogao sve više okretati prema Indiji i Južnoj Americi – priča ovaj stručnjak i kao glavne faktore za rast cene nafte ove godine navodi moguću restriktivniju primenu ograničenja cene ruske nafte koje su uvele zemlje G7, kao i moguće uvođenje sankcija SAD protiv Irana, slabiji dolar, te nižu inflaciju od očekivane u SAD i evrozoni.

Grozdanić, ipak, kaže da građane treba umiriti, jer snabdevanje energentima neće biti problem. Ali, smatra da Hrvatska mora da ubrza svoju energetsku tranziciju.

– Verujem, za razliku od mnogih skeptika, da će energetska tranzicija izgurati fosilna goriva, a posebno naftu. Međutim, to će biti težak, skup i trnovit put. Što se tiče Hrvatske, ne može tranzicija biti samo proširenje LNG terminala. To je veoma važno, ali ne sme biti jedina stavka – napominje.

Dodaje i kako Hrvatska “nikada nije proizvodila manje gasa”, što je – kaže – poražavajuće. “Treba da obnavljamo rezerve, a one nam padaju u poslednjih 10 godina”.

Doduše, kaže da je pohvalno to što je Hrvatska prošle godine postala izvoznik električne energije prvi put nakon 2000-ih.

– Ali, to smo postali zato što nemamo gde da skladištimo električnu energiju. Problem je još uvek u strukturi proizvodnje. Oko 40 posto električne energije dolazi iz hidroelektrana, a solari pokrivaju oko 1,6 posto. Solarna energija u rukama građana i na krovovima naših domova i zgrada još uvek ne funkcioniše, a jedan od razloga je jeftina i regulisana cena struje za građane. Ona ih još uvek demotiviše da snažnije uđu u svet energije, gde bi sami imali energiju i račune pod kontrolom – zaključuje.