Nivoi podzemnih voda širom sveta su pokazali rasprostranjen i „ubrzani“ pad u poslednjih 40 godina, izazvan neodrživim praksama navodnjavanja, kao i klimatskim promenama, prema studiji objavljenoj u sredu.
Podzemne vode su glavni izvor slatke vode za farme, domaćinstva i industrije, a iscrpljivanje bi moglo predstavljati ozbiljne ekonomske i ekološke pretnje, uključujući pad prinosa i destruktivno sleganje zemljišta, posebno u priobalnim područjima, navodi se u studiji.
– Jedna od najverovatnijih glavnih pokretačkih snaga brzog i ubrzanog opadanja podzemnih voda je prekomerno povlačenje podzemnih voda za navodnjavanje u poljoprivredi u suvim klimama – rekao je Skot Jasečko sa Kalifornijskog univerziteta u Santa Barbari, jedan od koautora rada.
Ali suša, izazvana klimatskim promenama, takođe je imala uticaj, a farmeri će verovatno ispumpati više podzemnih voda kako bi obezbedili navodnjavanje svojih useva – rekao je on.
Iscrpljivanje je posebno izraženo u sušnoj klimi sa obimnim obradivim površinama, navodi se u studiji, koja je analizirala 170.000 bunara u više od 40 zemalja. Severna Kina, Iran i zapad Sjedinjenih Država bili su među najteže pogođenim regionima.
Više od trećine od 1.693 sistema vodonosnika – tela od poroznih stena ili sedimenata koji drže podzemne vode – koje je pratila studija palo je za najmanje 0,1 m (3,94 inča) godišnje od 2000. do 2022. godine, pri čemu je 12% zabeležilo godišnji pad za više od 0,5 m. Neki od najteže pogođenih vodonosnih slojeva u Španiji, Iranu, Kini i Sjedinjenim Državama pali su za više od 2 m godišnje tokom perioda.
U oko 30% proučavanih vodonosnih slojeva, stopa iscrpljivanja se ubrzala od 2000. godine.
Neki vodonosni slojevi su se poboljšali tokom perioda, delom kao rezultat lokalnih mera koje imaju za cilj ograničavanje količine vode koja se može ispumpati.
Vodonosni slojevi se takođe mogu napuniti vodom preusmerenom sa drugih mesta. Međutim, takvi oporavci su bili „relativno retki“ i trebalo je još mnogo posla da se uradi, rekao je Jasečko.
