Da li je fuzija Sveti gral u energetici?

Paul M. Sater, astrofizičar na SUNY Stony Brook-u i Institutu Flatiron u Njujorku, nedavno je na stranici Space.com objavio prilično sumorna predviđanja o tome kada bi u komercijalnu upotrebu mogla stići fuzija, koja se smatra najboljim izvorom čiste energije.

Fuzijska energija, naime, važi za Sveti gral u oblasti energetike, jer bi mogla da stvara velike količine energije bez CO2 emisija i radioaktivnih nusprodukata.

U fuziji, kao i u fisiji, masa elemenata koji ulaze u interakcije veća je od mase onih koji nastaju u reakciji. Razlika u masi pretvara se u energiju, a posmatrano na osnovu mase goriva – fuzija je 1.000 puta efikasnija od fisije.

Fuzija ne stvara nikakav dugotrajni radioaktivni nuklearni otpad, a njen reaktor proizvodi male količine helijuma, koji je inertan gas. Takođe, fuzija troši i proizvodi tricijum unutar postrojenja u zatvorenom krugu.

U odnosu na tzv. obnovljive izvore energije, fuzija ima nekoliko prednosti:

• neograničen izvor energije;
• čista energija;
• pouzdana energija;
• konkurentna energija;
• mala zapremina.

Ali, ono što je problem, jeste činjenica da je kontrolisanu fuzijsku reakciju teško postići, jer pokretanje procesa fuzije, odnosno spajanja malenih atoma poput vodonika u veće poput helijuma – zahteva ekstremne temperature i pritiske, kako bi se prevladala prirodna odbojnost između pozitivno nabijenih jezgara atoma.

Ti visoki pritisci i temperature prirodno postoje u zvezdama, uključujući Sunce, međutim, da bi se ostvarili u fuzijskoj elektrani na Zemlji – potrebno je razviti sofisticirane tehnologije i materijale koji mogu da izdrže ekstremne uslove.