Kako pretvoriti eko-anksioznost u hrabru akciju prema prirodi?

U svetu gde pojam “prirode” nosi različita značenja, od perspektive poslovne žene iz Pariza do člana indigenske zajednice u Amazonu, suočavamo se sa surovom stvarnošću – naš prirodni kapital se brzo iscrpljuje.

Pregled Dasgupta pokazuje pad od 40% prirodnog kapitala po osobi za samo 30 godina, izazivajući uzbunu koju potvrđuju ozbiljna upozorenja naučnih izveštaja.

Prošavši šest od devet planetarnih granica ključnih za stabilnost Zemlje, stojimo na ivici ugrožavanja planete sposobnosti održavanja života.

Izveštaj o stanju klime za 2023. godinu crta mračnu sliku neistraženog teritorija klime, sa rekordnim ekstremima i najvišom mesečnom površinskom temperaturom ikada zabeleženom.

Posledica? Između 3 i 6 milijardi ljudi može se naći izvan naseljivih područja do 2100. godine.

Ipak, usred nagoveštaja eko-anksioznosti, dešava se promena paradigme.

Vizionari poput Sira Dejvida Etenboroa i Džejn Gudol, zajedno sa pokretima mladih, pojačavaju pozive za političkom i poslovnom odgovornošću.

Indigenski narodi dobijaju priznanje zbog upravljanja sa 20% teritorije Zemlje.

Međunarodne deklaracije, poput Glazgovačke deklaracije vođa na COP26 i Globalnog okvira za biološku raznovrsnost Kunming-Montreal, ističu rastuću globalnu posvećenost.

Nacionalne politike odražavaju ovu buđenju, pri čemu zemlje poput Indije uvode Zeleni kreditni šemu, a Australija predstavlja zakon o tržištu za popravku prirode kako bi stimulisala prirodno-pozitivne akcije.

Poslovni lideri, shvatajući neadekvatnost trenutnih ekonomskih modela, sada postavljaju sveobuhvatne strategije prirode uz svoje klimatske ciljeve.

Stub Nature-Positive Foruma za ekonomsku saradnju predvodi napore, uključujući partnere za plavu ugljeničnu neutralnost, transformaciju lanaca snabdevanja ribom i inicijativu bilion drveta.

Istovremeno, talas ekoprenjera integriše očuvanje prirode u poslovne modele, podržani od strane Foruma na digitalnoj platformi UpLink.

Dok ponovo pišemo priču za svaku generaciju, hitnost leži u ispitivanju ukorenjenih verovanja i oblikovanju socio-ekonomskih sistema. Kretanje li se dovoljno brzo?

Još važnije, da li smo dovoljno hrabri?

Menjanje mentaliteta prema postojanju u harmoniji sa prirodnim svetom podstiče nas da zamislimo novi ekonomski model gde obnova prirode zauzima centralno mesto.

Vreme za akciju je sada – prilika i odgovornost koju ne možemo zanemariti.