Vodič za početnike: Kako kompostirati i zašto je to važno?

Kompost je materijal nalik zemljištu, koji je bogat hranljivim materijama, i koji se sastoji od organske materije koja se raspada. Najčešće se sastoji od vašeg opalog lišća, pokošene trave, biljnih ostataka, ili ostataka povrća i otpada iz dvorišta.

Ključna ideja koja stoji iza kompostiranja je da se materijali i otpad koji inače bacate, mogu zapravo reciklirati kako bi pomogli biljkama da rastu, dajući bolju žetvu i cvetanje cveća.

Takođe, kompost rešava probleme sa zemljištem.

Ako je ključ uspešnog vrta dobro tlo (a jeste), kompost je tajno oružje baštovana. Čak i na savršeno ilovastom tlu, kompost donosi nešto na sto: tonu hranljivih materija.

Gde kompostirati?

Uobičajena je zabluda da morate imati veliki otvoreni prostor da biste praktikovali kompostiranje.

Možete napraviti sopstveni kompost čak i u malom prostoru kao što je terasa ili balkon prenosi almanac.

Jedno od najjednostavnijih rešenja za pravljenje kompostera jeste formiranje okvira kružnog oblika od čelične žice koju ćete prekriti poklopcem od drveta ili platna.

Ako imate nešto veće majstorsko umeće, možete sagraditi četvrtasti komposter od drvenih dasaka koje treba da budu maksimalno udaljene jedne od drugih 2 cm sa drvenim poklopcem, navode mediji.

Šta se sve može kompostirati?

Većina organskih materijala se može kompostirati. Kao što je gore pomenuto, ovo uključuje stvari kao što su opalo lišće, pokošena trava, iseckane novine, ostaci povrća i tako dalje.

Pored gore navedenih sastojaka, u gomilu komposta može se dodati bilo koja od ovih stvari:

Talog od kafe i rastresiti čaj ili kesice čaja koje se mogu kompostirati (imajte na umu da većina kesica čaja nije u potpunosti kompostirajuća, pa ih pocepajte ili iseckajte pre dodavanja u kompost);

Suva roba (krekeri, brašno, začini);

Ljuske od jaja;

Kosa;

Ljuske orašastih plodova;

Testenina (kuvana ili nekuvana);

Morske alge;

Seckani papir/novine;

Karton (bez sjaja) i

piljevina iz kokošinjca ili od malih sisara (zamorci, zečevi, hrčci, itd.).

Šta ne možete kompostirati?

Materijale, koje ne treba da stavljate u gomilu komposta, uključuju neorganske materijale poput kamena, stakla, metala, plastike i slično, kao i proizvode životinjskog porekla, poput kostiju, morskih plodova, ostataka mesa, mlečnih proizvoda i masti.

Ljuske jajeta su izuzetak, jer se lako razlažu i dobar su izvor kalcijuma!

Osim toga, nemojte dodavati otpatke od pasa i mačaka, jer one mogu sadržati parazite.

Pa kako na kraju kompostirati?

U svetu kompostiranja neizbežno ćete čuti za “zelene i smeđe”, dva glavna sastojka za vašu mešavinu.

“Zeleni” su obično ostaci hrane ili ako imate dvorište, pokošene trave. Oni dodaju azot – ključni element za rast mikroba.

Mikroorganizmi su pravi heroji ovog procesa, naime oni obavljaju tešku razgradnju.

“Smeđe” su bogatije ugljenikom, pomislite na kartone za jaja, novine, osušeno lišće i borove iglice.

Oni pomažu da usitnite papirne proizvode pre nego što ih stavite na gomilu navodi npr.

Dobro je zapamtiti da su zeleni materijali obično mokri, a braon materijali suvi. Kada nanosite slojeve, želite suvo smeđe na dnu, a mokro zelenilo na vrhu.

Braon boje su ključne jer omogućavaju protok vode i vazduha, nešto što se zove aeracija. To će osigurati da mikroorganizmi mogu da rade svoj posao.

Korisna analogija je da razmišljate o brizi o svom kompostu kao o održavanju vatre. Baš kao što u vatri treba da strukturirate drvo da biste pokrenuli vazduh, u kompostu morate da uradite sličnu stvar, dodajući prostor da date kiseonik tim “herojskim” mikrobima.

Proces kompostiranja traje od mesec-dva do 10 meseci, a konačni rezultat je zreo kompost: tamna, izuzetno hranljiva zemlja s visokim koncentracijama azota, fosfora i kalijuma koja se koristi kao đubrivo i ima prijatan miris.

Zašto kompostirati?

Svaki stanovnik Srbije baci 83 kilograma hrane godišnje, podaci su Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija. To je devet kilograma više od svetskog proseka.

Odnosno, četvoročlana porodica u Srbiji godišnje baci hranu vrednu više od 40.000 dinara.