EU nije ni blizu postizanja svojih “zelenih” ciljeva, a evo zašto
Evropsko udruženje industrije vetra, “Wind Europe”, objavilo je da bi EU svake godine trebalo da doda 30 gigavata energije vetra, ako misli da dostigne svoje ciljeve postavljene za 2030. godinu. Međutim, prema podacima ovog udruženja, Evropska unija je lane dodala svega 14 gigavata novih kopnenih vetroelektrana, te još tri gigavata iz ofšor resursa, što je tek nešto više u odnosu na 2022. godinu.
Tim tempom, čak ni uz rekordnu proizvodnju energije vetra u 2023, EU će teško postići svoje “zelene” ciljeve do 2030. Inače, najviše vetroelektrana je izgrađeno u Nemačkoj, Holandiji i Švedskoj.
Prošle godine, 19 posto električne energije – proizvedene u Evropi – dobijeno je iz vetra. Hidroelektrane su proizvele 13 posto energije, a od Sunca je došlo osam procenata; biomasa je zaslužna za tri posto proizvedene energije.
Sveukupno, 44 posto električne energije proizvedene u Evropi, u 2023, dobijeno je iz obnovljivih izvora.
Prema proceni Međunarodne agencije za energiju, u periodu od 2024. do 2028. godine na Starom kontinentu će se godišnje instalirati 23 gigavata nove vetroelektrane, a mere predviđene EU paketom energije vetra i Evropskom poveljom o vetru – treba da doprinesu povećanju godišnje izgradnje ovih izvora.
“Wind Europe” dalje ističe da je sprovođenje plana na nacionalnom nivou – najvažnije.
Preporučeno
U Kini proizvedena neuništiva baterija za električna vozila: Traje do milion kilometara
Klimatski prihvatljivom električnom energijom snabdeva se polovina nemačkih domaćinstava
Skaču cene: Kakao i čokolada u prahu u EU u maju skuplji za 6,3 odsto nego prošle godine
Nemačka planira da uveze do 100 TWh zelenog vodonika do 2035.
