Da li se globalno zagrevanje dešava brže nego što je predviđeno?

Zemlja je 2023. godine oborila globalne rekorde u temperaturi, premašivši prethodni maksimum za značajnih 0,15 stepeni Celzijusa.

To ukazuje na potencijalno ubrzanje klimatskih promena, već blizu granice od 1,5 stepeni Celzijusa od predindustrijskih vremena, granice koju su nacije želele da održe.

Stručnjaci, predvođeni klimatologom sa Univerziteta u Arizoni Ketrin Džejkobs, upozoravaju na mogućnost pojačanih i češćih talasa vrućina, poplava, suša, oluja i požara.

Godina 2023. svedočila je posebno čudnom klimatskom ponašanju, ostavljajući naučnike zbunjenim.

Brine pitanje: da li je to bio spoj ljudski izazvane klimatske promene, prirodnog El Ninja i nepredviđene anomalije?

Dok se naučnici bore sa neobičnim obrascima, ističu ulogu gasova staklene bašte iz sagorevanja fosilnih goriva kao glavnog pokretača neviđenih temperatura.

Blizu “veoma snažnog” El Ninja smatra se drugim najvećim doprinosiocem, dok drugi faktori zaostaju.

Gavin Šmit iz NASA-e prigodno opisuje 2023. godinu kao “veoma čudnu”, ostavljajući mnoga pitanja bez odgovora.

Bitna tačka zabrinutosti jeste vreme pojave toplotnog talasa, odstupajući od uobičajenih vrhunaca krajem zime i proleća, prema rekordnom skoku u junu koji traje mesecima.

Duboka toplota okeana, značajan faktor globalnih temperatura, odražava ovu abnormalnost.

Postavlja se pitanje: da li se globalno zagrevanje ubrzava brže nego što je predviđeno?

Iako je bivši naučnik NASA-e Džejms Hansen teoretisao o ubrzanju, naučnici su i dalje podeljeni.

Neki vide dokaze o nešto bržem tempu zagrevanja tokom poslednje decenije, u skladu sa predviđanjima.

Međutim, neizvesnosti persistiraju, a konačan odgovor možda će se pojaviti tek nakon nestanka nadolazećeg El Ninja krajem proleća ili početkom leta.

Uznemirujuća stvarnost jeste da se svet možda prebacio na malo topliji režim, signalizirajući potencijalne izazove u postizanju cilja od 1,5 stepeni Celzijusa postavljenog u Pariskom sporazumu iz 2015. godine.

Dženifer Frensis iz Centra za istraživanje klime na Univerzitetu Woodwell smatra to tehnički mogućim, ali politički nemogućim, ukazujući na nedostatak političke volje koji ometa efikasno delovanje u vezi sa klimom.

NASA i NOAA izveštavaju da je poslednja decenija (2014-2023) najtoplija zabeležena, a 2023. godina označava treći put u osam godina za globalni rekord u temperaturi.

Uznemirujuća učestalost takvih događaja izaziva zabrinutost među naučnicima, naglašavajući hitnu potrebu za odlučnim merama kako bi se smanjile emisije ugljenika.

Natali Mahovald sa Univerziteta Kornel upozorava da je ono što smo videli u 2023. godini samo pogled u preteću budućnost ako napori za smanjenje ugljenika ostanu nedovoljni.

Sentiment među naučnicima je sve veće uzbuđenje.

Kako Kim Kob sa Univerziteta Brauna odražava, brige o klimatskim promenama prisutne su od početka devedesetih godina, intenzivirajući se svake godine kako globalne emisije idu u pogrešnom smeru.

Hitnost za značajnim delovanjem nikada nije bila očiglednija.