Evropa na raskršću: Potreba za apolutnim ciljem u borbi protiv klimatskih izazova
Naučnici, NVO i preduzeća apeluju na EU da preispita svoju klimatsku politiku i zagovara apsolutne ciljeve smanjenja emisija umesto trenutnog pristupa “neto-nula”.
U otvorenom pismu komesaru EU za klimu Vopkeu Hoekstri, ističu nepouzdanost kombinovanja smanjenja emisija i uklanjanja u jednom cilju.
Evropski klimatski zakon usvojen 2021. obavezuje EU da do 2050. postigne “neto-nula” emisija gasova staklene bašte, uključujući prirodne i tehnološke metode uklanjanja.
Zagovornici predlažu tri odvojena cilja: smanjenje emisija, sekvencijalno zadržavanje na zemlji i trajno uklanjanje ugljenika, naglašavajući različitost ovih postupaka.
Tvrdi se da emisije, jednom ispuštene, imaju trajan uticaj i da uklanjanje ne može potpuno poništiti štetu.
Postoje zabrinutosti zbog potencijalnog stvarnog cilja koji je niži od deklarisanog zbog oslanjanja na metode skladištenja ugljenika.
Komisija treba da predstavi nove ciljeve 6. februara, a Hoekstra se zalaže za smanjenje od 90% ili više do 2040. godine.
Pristalice ističu potrebu izbegavanja prevelikog oslanjanja na skladištenje ugljenika, ističući važnost smanjenja emisija u odnosu na sadnju drveća ili uklanjanje.
Poziv za odvojene ciljeve podržava većina učesnika u javnoj konsultaciji, uključujući civilno društvo i akademsku zajednicu.
Preduzeća u sektoru tehnologije uklanjanja ugljenika podržavaju odvojene ciljeve, verujući da će to povećati poverenje investitora.
Međutim, kritičari upozoravaju da naftne i gasne kompanije mogu zloupotrebiti podršku tehnologijama uklanjanja kako bi nastavile eksploataciju fosilnih goriva.
Dok se EU bavi svojom klimatskom politikom, rasprava se pojačava o najefikasnijem i transparentnijem načinu postizanja značajnog smanjenja emisija.