Svet u plamenu: Požari bukte širom planete, a posledice su katastrofalne

Intenzivni požari u šumama sve više rastu u broju i veličini širom sveta, a deo ovog problema se pripisuje napuštanju tradicionalnih poljoprivrednih zemljišta.

Šumski požari su postali ponavljajuća noćna mora širom sveta, i to ne samo tokom leta.

To je sve veći problem sa šestom generacijom požara – ili mega šumskih požara – koji su virulentniji i teže se gase zbog suše i globalnog zagrevanja.

Samo u Španiji, u prvom polugodištu 2023. godine, izgorelo je više od 65.000 hektara zemljišta.

To čini 55 posto svih izgorelih površina u Evropskoj uniji.

Ova zemlja je na prvom mestu po ukupnoj izgoreloj površini, sledi je Francuska sa 21.273 hektara, Rumunija sa 19.909 hektara i Portugal sa 7.061 hektara.

Napuštena poljoprivredna zemljišta

Požari na Pirinejskom poluostrvu su uništili uglavnom žbunje i otvorene šume.

Problem je povezan sa napuštanjem tradicionalnih poljoprivrednih zemljišta i ruralnih sredina.

• Zbog klimatskih promena koje doživljavamo i zbog napuštanja ruralnog sveta, što povećava količinu biljnog goriva u šumama, ovi požari postaju virulentniji i češće se javljaju… Imamo velike periode suše – objasnio je Raul Arias je tehničar iz Odbrane šuma u regionu Murcija, na istoku Španije.

• Veliki izazov je prevencija, čak i više od izumiranja. Moramo stvoriti ove (pukotine ili praznine) na terenu i promovisati korišćenje šumske mase koju moramo da smanjimo ova goriva – zaključuje on.

U Kanadi je do sada izgorelo 8 miliona hektara.

Posledice kanadskih požara

U Kanadi bukti oko 400 aktivnih požara čiji dim i ogromne emisije ugljen-monoksida stižu do zemalja poput Portugala i Španije.

Ovaj problem ima globalne posledice za koje je neophodna saradnja, prema rečima Petra Olejseka iz Evropske federacije vatrogasaca.

• Sa gledišta Evropske unije, to znači da imamo zemlje koje imaju veliko iskustvo s šumskim požarima, posebno u južnoj Evropi – rekao je.
• Ali ono što sada vidimo je da se šumski požari dešavaju i u centralnoj i severnoj Evropi. Moramo sarađivati ne samo tokom dešavanja, već moramo sarađivati i u fazi pripreme – kaže i zaključuje:
• Moramo deliti informacije o najboljim praksama u prevenciji požara. I vrlo je važno deliti specifične sposobnosti, kao što vatrogasci, avioni, helikopteri… jer bi kupovina svega toga bila vrlo skupa. Stoga moramo uspostaviti saradnju između zemalja.

Šume pružaju ogromne koristi planeti, zbog čega je ključno sprečiti požare i predložiti strategije za smanjenje njihove ranjivosti.

Stručnjaci sada predlažu korišćenje dronova, satelita i senzorskih mreža zajedno sa tehnikama veštačke inteligencije koje mogu osigurati bržu i tačniju prevenciju i detekciju požara.