Kolika je uloga klime u migraciji prvih ljudi iz Afrike?

Pre nekih šest miliona godina, duboko u šumama istočne Afrike, desilo se nešto zaista fascinantno. Naime, šimpanze, naši najbliži rođaci u životinjskom svetu, evoluirale su u jednom pravcu, dok su naši najraniji preci nastavili u drugom.

Tokom nekoliko narednih miliona godina, razlika između ranih ljudi i šimpanzi postajala je sve veća i veća, a naši preci su – kao što smo učili – silazili sa drveća i počeli da hodaju uspravno na dve noge i tako oslobodili ruke za baratanje oruđima.

To je bio početak razvoja koji se završio tako što su ljudi osvojili najveći deo planete.

Pre oko 2,1 miliona godina, prvi ljudi – homo erectus – migrirali su iz Afrike. Putovali su preko severoistočne Afrike i Bliskog istoka prema Evropi i Aziji. Dugo su istraživači spekulisali kako je homo erektus mogao preći suvu i surovu pustinju, gde nije bilo ni hrane, ni vode, ni hladovine.

Ali, novo istraživanje sa danskog Univerziteta Orhus sugeriše da homo erektus možda nije išao kroz pustinju kad je napuštao Afriku, piše Phys.org.

„Znamo da postoje periodi kad se klima u Sahari menja. Taj fenomen zovemo ‘zelena Sahara’ ili ‘afrički vlažni period’. Tokom zelenog perioda, pustinja se znatno smanji i transformiše u predeo koji liči na savane iz današnje istočne Afrike“, kažu istraživači.

„Naši rezultati pokazuju da je Sahara, tačno u periodu kad su prvi homo erektusi migrirali, bila zelenija nego ikad tokom perioda od 4,5 miliona godina koji smo proučavali. Stoga su najverovatnije izlazili iz Afrike kroz zeleni koridor“.

Sahara, kakvu danas poznajemo, nalazi se u jednom od svojih sušnih perioda. Trajanje takvog perioda varira, ali otprilike svakih 20.000 godina kontinent prolazi kroz pun ciklus sa kišnim i sušnim intervalom.

Promenljivo je koliko mokri budu vlažni zeleni periodi. Zapravo postoje još dva ciklusa koja su u igri. Jedan traje 100.000 godina, a drugi 400.000 godina. Tokom 100.000 godina, mokri periodi će tako varirati i postajati mokriji ili suvlji nego obično. Isto važi za intervale od 400.000 godina.

Međutim, kako možemo znati kakva je klima bila u Africi pre nekoliko stotina hiljada godina?

To nam može reći morsko dno. Pomoću uzoraka iz Mediterana možemo videti kakva je klima bila pre više miliona godina. Slojevi sedimenta se formiraju na morskom dnu i mali molekuli u tim slojevima mogu nam mnogo reći o klimi u prošlosti. Takođe, ugljenik daje važne informacije.

Istraživači mogu da vide, na osnovu količine teškog vodonika u lisnom vosku, kada je bilo mnogo kiše, a kad je bilo suvo. Međutim, vodonik ne govori ništa o tome koje biljke su uspevale u mokrom klimatu. Međutim, atomi ugljenika u biljnom vosku govore.

U najširem smislu, postoje dve vrste biljaka, poznate kao C3 i C4 biljke. Oko 90% svih biljaka su C3. One uspevaju u većini delova planete, osim u vrlo suvim i vrlo toplim oblastima. C4 biljke, s druge strane, specijalizovane su za preživljavanje u oblastima gde kiša retko pada i temperatura je visoka.